ДОБИЈЕТЕ ПАРЕ, УЗМУ ВАМ НОВАЦ: Кад плаћамо порез на новац који нам неко уплати на рачун

Многима од нас десило се да у неку сврху скупљају новац или одраде неки послић за који им неко да накнаду, или просто добију паре од екипе да на Букингу уплате летовање. Банка бележи промет, а Пореска управа, као Саурон, упери свевидеће око на вас.

Ако вам на рачун често "лежу" уплате готовине коју уплаћују други грађани, могло би да вам на адресу стигне и решење порезника да платите порез од 20 одсто. Наиме, ако немате регистровано непрофитно удружење, порезници сматрају да на овај начин зарађујете новац или да - у случају кад уплате нису тако честе - добијате поклон у новцу, што се такође опорезује, али нижом стопом.

Грађани који се баве неким облицима добротворног рада – било да спасавају напуштене животиње или помажу угроженим суграђанима – могли би непријатно да се изненаде уколико на свој рачун примају уплате новца од других људи који подржавају њихов рад.

Порезници ове уплате, ако су учестале, не сматрају донацијама, већ приходом који подлеже опорезивању. А, у случају да нису учестале, порезници их опет не сматрају донацијама, већ би могли да их подведу под поклон и опорезују по том основу.

У првом случају плаћа се 20 одсто од пореза на доходак, а у другом – 2,5 одсто од примљеног новчаног поклона изнад одређеног износа.

Ако је за утеху – порезници не могу на једну уплату истовремено да „разрежу“ оба пореза, већ или један, или други.

Решење за ове грађане који се баве непрофитним радом је, како за портал Н1 објашњава Иван Раонић, судски вештак за пореска питања – регистровање непрофитне организације.

„Када се сваки правни посао регулише, дефинише и прати кроз документацију – сужава се простор пореском органу да тумачи уплате новца. Јер, кад год постоји документација и правни основ, види се шта је шта. Кад тога нема, порески орган у принципу тај правни посао тумачи на терет пореског обвезника – примаоца новца“, каже Раонић.

Ако су уплате на рачун физичког лица учестале, а не постоје никакви „папири“ који објашњавају о каквом послу је реч, онда ће прималац новца, како објашњава наш саговорник, да плати порез од 20 одсто.

„То је дефинисано Законом о презу на доходак грађана и подводи се под ‘остале приходе’ грађана“, наводи Раонић.

Порезници, исто тако, могу да процене да је реч о поклону у новцу, а не приходу физичког лица.

Ово се, према наводима нашег саговорника, дешава када уплате на рачун нису толико учестале.

„У том случају прималац новца мораће да плати порез на поклон по стопи од 2,5 одсто за износ преко 100.000 динара „, наводи Раонић.

Учесталост уплата и њихов број указују порезницима о чему је реч.

„Уколико би се стално нешто приходовало, онда би порески орган то третирао као да се грађанин бави неком делатношћу – не може неко стално да вам поклања новац, те испада да ви продајете неке производе или услуге, а да нисте регистровали делатност. Такође, битан је број различитих уплата. Ако их имате стотину ођедном – то није поклон, већ указује да нешто радите, тргујете…“, појашњава Раонић.

У том случају, осим обавезе да се плати порез, може да уследи и пријава за нерегистровану делатност.

Решење за грађане који се баве било каквом врстом добротворног рада за који примају донације је да – оснују непрофитну организацију, тј. удружење.

У Србији, према подацима које је Агенција за привредне регистре доставила порталу Н1, постоји укупно 227 активних удружења која у свом називу имају реч „хуман“.

„У случају регистроване непрофитне организације важе друга правила – свака уплата би се третирала као донација. Пошто на тржишту нема никакве активности, све што би се уплатило на рачун, сматрало би се недобитним приходом. Ако ништа не продају на тржишту, неће морати да плате порез. Ако продају – опорезовао би се износ преко 400.000 динара“, наводи Раонић.

Он на примеру стамбене заједнице у згради објашњава појам непрофитне организације.

„Стамбена заједница је недобитна организација и не плаћа порез. Али, ако стамбена заједница издаје простор на крову зграде телекомуникационим компанијама за антене и то наплаћује, онда би се приход преко 400.000 динара опорезовао порезом на добит“, појашњава Раонић.

Он наглашава важност документовања свих послова.

„Што више папира – то боље. Што мање папира – више се отвара ‘око’ пореском органу. Јер, чим немате папир полази се од тога да се нешто ради мимо закона“, закључује наш саговорник.

Н1