Берба ШЉИВА 2023: РОД СЛАБ, а ЕВО како се крећу откупне цене
У колубарском крају почела је берба раних сорти шљива коју прати слаб род и ниска откупна цена.
Прва на род, са око 12.000 хектара, на колико се ово воће гаји у овдашњим засадима, стигла је ,,чачанска рана”. У току је берба ,,чачанске лепотице”, а сазрева и ,,рановача” која највише иде у ракију.
Прве информације са терена говоре да је почетна откупна цена била 50, 60 динара за килограм, међутим, у зависности од намене пала је на 25 до 40 динара. Обзиром на количину плодова који ће ове године бити убрани, јер се процењује да је принос за око 30 одсто мањи од уобичајеног, и произвођачи и струка се надају бољој цени.
„Ова година је прилично лоша за сво воће, а посебно за шљиву. Очекује се просечан род од неких девет тона по хектару па чак и мање, а може се рећи да је и цена испод просека. Сви се надамо доброј цени шљиве, а то је да у откупу на гајбицу буде неких 50 динара килограм. То би била нека добра цена, шљива би се слабо сушила и већи део рода би ишао у продају. Уколико цена буде лошија онда ће се и то мало рода што има сушити и ићи у ракију”, сматра Срђан Станојловић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе у Ваљеву.
Због олујног невремена минуле седмице, у шљивику Војислава Ћирића из Голе Главе надомак Ваљева, лежи сигурно пет тона опалих плодова, који како каже овај воћар не ваљају низашта, а мора да их изнесе из воћњака. Додаје да је овогодишњи род добар, али и да ипак све зависи од временских услова, уз опаску да цену не одређују произвођачи већ држава.
„Почела је ,чачанска лепотица’, мале количине су отишле за конзум, остало све чека сечење или ће ићи за ракију. Цена је очекивано лоша, свега 25 динара за сечен плод, док је конзумна око 40 динара килограм”, каже Никола Гентић, воћар из Голе Главе.
Пролећни мраз и хладно време кумовали су овогодишњ слабој родности шљива. Срђан Станојловић, саветодавац за воћарство објашњава да је у време цветања било мраза и снежних падавина, те да у крајевима где су биле ниске температуре шљива нема уопште.
„Дефинитивно је хладан период током цветања утицао на оплодњу и на то да сада имамо засаде где буквално нема рода. Где год је засад био изложен ветру и хладном времену нема ниједне шљиве, док у онима који су заклоњени и који су касније цветали ту има плодова, а поједини су и одлично родили. Нажалост, када се деси оваква година и када у засаду нема плодова, нашим људима је то сигнал да не треба улазити у засаде. То је погрешно јер се у овом периоду формира родни потенцијал за наредну годину, те је у воћњацима потребно уништити травне корове, обавити адекватну заштиту и друге агротехничке мере”, појашњава Срђан Станојловић.
agromedia.rs