БИРА СЕ НАЈЛЕПША НОВА СРПСКА РЕЧ, а ово су неки од пристиглих предлога ОПАЗИЦА, ВРАЧКУЉА, МАРИМОЖА, ДОТИС...

- Правила се налазе на страници Мале библиотеке. Такмичење је отворено до 15. септембра. Додела награда се очекује 15. октобра у Београду или у Лондону. Прва награда износи 600 евра, друга награда 400 и трећа награда 200 евра. Победнике такмичења ће одабрати независни писци, научници и ствараоци. Могуће је предложити до пет речи. Речи треба да буду звуком или кореном повезане са српским језиком. Могу бити замена за англицизме и туђице. Речи које носе надахнуће из других словенских језика, а данас нису у употреби код нас, такође су прихватљиве - објашњава покретач овог необичног такмичења и уредник странице Вељко Жижић

Како каже за Курир, избор је покренут да би се наш језик обогатио речима које описују нове појмове и животне чињенице, али и како би се нашле замене за туђице које немилице користимо.

- Смисао такмичења је да усмеримо пажњу јавности на речи српског језика, на дневни говор и уопште на вредност језика који користимо. Звуци и речи су основна јединица сваког језика. Потребно је играти се звуцима свог језика и стварати нове речи како би се језик богатио. Речи су попут новорођене деце, то су принове од огромног значаја за будућност. Нове речи су статистички доказ плодности језика. Кад нових речи нема, ако се на језику не ствара довољно, онда и тај језик полако копни, његови звуци нестају, речи се заборављају. Укратко, ако се нове корените речи не стварају, језику прети нестанак. Због тога смо покренули такмичење - каже Жижић за Курир и наставља:

- У српском језику се усталила једна чудна и веома штетна појава да се брзински и без размишљања увозе речи из енглеског језика. У питању су тројански коњи у језику. Такве речи нису у духу језика, не садрже исте звуке. Потом, оне уносе забуну, често их лоше преводимо или лоше користимо. Такве речи мењају облик реченице. Истовремено, у друштву бројних туђица, српске речи као да ођедном постају непотребне! Српске речи ођедном постају грубе, неприкладне, добијају ограничена и ружна значења. Српским речима се ограничава поље деловања, а туђице које не разумемо заузимају цео звучни простор. Често се догађа да се целе реченице пишу само страним речима. Смисао језика је да се споразумемо - не да се боље заварамо.

Потребно је увести српско-српски речник у школе

Саговорник Курира се нада да ће ово такмичење помоћи и самом српском језику:

- За тренутно стање постоје бројни разлози, који су веома дубоки и тешко решиви. Из сиромаштва, дугих политичких невоља и других мука које нас муче проистекла је и непажња према језику. Постоји и недостатак спознаје о важности језика за општу сарадњу и споразум, који нас састављају у једну државотворну целину. Неке недостатке је ипак могуће уклонити. Потребан је српско-српски речник, који би користио и ђак у школи, новинар или јавни радник. Матерњи језик се не добија рођењем, он се учи. Потребни су добри, исправни узори. То се односи и на новине и на друга јавна гласила која језик преносе.

- Добијамо веома занимљиве, спретне, умне и духовите речи. Јављају се људи са свих страна света. Ево неколико узорних речи које бих поделио, а које раније нису биле објављене у јавности:

Мариможа: Замена за енглески сендвич. Смислио дечак из Лондона који је у мислима причао с бабом и дедом у Србији.

Новак: Шаљив предлог, реч "новак" је замена за енглеску реч тенис.

Дотис: Замена за "клик". То је спојеница речи додир и притискање, скројена најпогодније за изговор. Глагол од ове речи био би "дотиснути".

Врачкуља: Склопиви собни сталак за опрану одећу. Сви то имају, а нико му не зна назив. Предлог је помало древан и чаробан, да рубљу не буде досадно! Безнемож: Нешто што се мора имати, без чега се не може (замена за англицизам "маст хев").

Опазица: На основу речи опажање, замена за англицизам коментар. Напињачина: Када је нешто у исто време и досађивање, смарање и пожуривање (изведено из глагола напињати).

Хладовинање/хладовинарење: Смислио дечак лежећи у дворишту на лежаљци. У једном тренутку је рекао: "Не могу више да се сунчам, идем мало да се хладовинам" и одвукао лежаљку испод јелке.

Корономор: Чињење и нечињење држава широм света које је утицало на велики број умрлих током короне, претежно старијих особа. Звук ове речи је упоредан с речју Холодомор (убијање народа у Украјини под Стаљином). Смислио писац М. К. - закључио је Жижић, чији рад је већ препознат у Србији и добитник је Змајеве награде.

Kurir.rs