Гласање о Славици Ђукић Дејановић у уторак, а у понедељак наставак рада

Скупштина ће рад наставити у понедељак расправом о амандманима на остале законске предлоге који су на дневном реду, међу којима су измене Закона о планирању и изградњи.

Током расправе министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић поручио је посланицима опозиције да се окану остатака старог система и схвате да Србија мора да се развија што ће, поновио је, бити омогућено усвајањем измена и допуна Закона о планирању и изградњи.

Одговарајући на критике народне посланице Горице Гајић, која је на седници републичког парламента критиковала и укидање конверзије уз накнаду, Весић је поновио да институт конверзије кочи развој земље и не доноси приходе.

"Немојмо да живимо у заблудама, јер да има ефеката тог института, наплатило би се нешто. Од 2006. до 2009. године постојала је конверзија без накнаде, па је онда 2009. то убачено у Закон о планирању и изградњи што је била исхитрена одлука која није дала резултате, а онда је 2015. године покушано да се упрости процедура, па је речено да за земљиште под објектом и земљиште за редовну употребу не мора да се плати конверзија, па и даље нема ефекта", рекао је Весић.

Навео је да имамо институт који "заробљава" око 5.000 локација уместо да се то стави у функцију и да наплатимо доприносе за изградњу за грађевинско земљиште, да наплатимо порез на имовину, порез на пренос апсолутних права, да запослимо више људи…

"Жао ми је што нисам успео да вас убедим у то, али и даље не могу да верујем да желите да се задржи институт који кочи развој земље, а не доноси приходе. Ниједна земља бивше Југославије и источне Европе нема овај накарадни систем. Да је добар, неко би га други имао. Ово је завршетак својинске трансформације у Србији и наш излазак из социјализма, хтели ви то да прихватите или не. Жао ми је што ви, који припадате странци која је десне оријентације, то не разумете и подржавате Кардељевски начин управљања грађевинским земљиштем", рекао је Весић.

На примедбе да само одређене фирме добијају послове у грађевинској индустрији, Весић је рекао да су зараде у тој индустрији порасле за више од 12 одсто у првом кварталу ове године и да износе скоро 95.000 динара, као и да расте број запослених и радника што, додао је, значи да има посла за све.

"Нема данас грађевинске фирме без посла, ниједне", подвукао је је Весић.

На критике у вези са оснивањем Агенције за просторно планирање, Весић је рекао да је постојање те агенције добро.

"То што је предвиђен новац за рад ове агенције, толико ће мање новца бити за министарство јер људи који су у министарству прећи ће да раде у Агенцију за просторно планирање", рекао је Весић.

Посланици Гајић поручио је да није добро да говори о донацијама када је у питању та агенција јер је преписан Закон о јавним агенцијама.

Ова агенција ће имати много нових прихода, они ће вршити серификацију када је у питању зелена градња и енергетски пасоши, они ће, између осталог, сертификовати заједно са министарством оне који буду могли да издају информацију о локацији”, рекао је Весић.

Навео је да информација о локацији каже шта можете да радите на основу постојећих урбанистичких планова и у то може да вам да увид сваки архитекта, те додао да неће да дозволи да људи чекају на ту информацију по десет, 15 или месец дана јер она мора да се добија за неколико сати или један дан.

Када је реч о енергетским пасошима, Весић је рекао да Гајић није разумела шта је циљ измена и допуна закона.

"Не тражи се ни од кога да повећава енергетско својство зграде, али се тражи да уради студију и да се зна какво је енергетско својство зграде", рекао је Весић.

Додао је да се ово односи само на нове зграде које, подсетио је, и по постојећем закону имају обавезу да имају енергетски пасош, али да није постојала обавеза да у новоградњи не може да се купи и прода стан без енергетског пасоша,

Када су у питању старе зграде, Весић је навео да постоје три рока.

"Први рок је три године за државу, сами смо себи дали рок да урадимо енергетске студије и да свака зграда има свој енергетски пасош. Пет година је рок за правна лица - компаније, банке, осигурања, 10 година за стамбене зграде и навели смо у закону да то не плаћају грађани већ локална самоуправа”, навео је Весић и додао да је добро за нашу земљу да имамо енергетске пасоше.