Дан рођења Нелсона Манделе, симбола борбе за људска права

Дан његовог рођења, имајући у виду да је Мандела постао симбол борбе за људска права, односно универзалне вредности, одлуком ОУН од 2009, обележава се сваке године пригодним манифестацијама и позивом на непролазне вредности. Године 2014, ОУН су установиле и Мандела награду.

Нелсон Мандела је рођен је у селу Мвезо (Мфезо), недалеко од Умтате, тада провинција Кепланд, потом Транскеј, данас Источни Кејп. Рођен је у локалној владарској породици Тембу, Коса народа.

Завршио је методистички колеџ да би потом студирао права на Витватрерсранд униврезитету у Јоханесбургу. Похађао је и антропологију и енглески језик. У том периоду подржава, декларативно, британске ратне напоре током Другог светског рата.

Већ тада међутим постаје познат као студентски лидер ненасилног отпора расистичким мерама. Придружује се Лиги младих, подмлатку Афричког националног конгреса, где 1947 избија на челно место омладинског крила покрета, као генерални секретар.

Пошто је од 1948, а строго од 1950, започело доношење законских мера aparthеjda Мандела избија у први план као организатор низа ненасилних мера попут штрајкова, бојкота, грађанске непослушности.

Нема сумње да им је узор био метод борбе Махатме Гандија, сто се уосталом огледа и у називу Афричког националног конгреса. Како је познато Ганди је политичку активност и започео у Јужној Африци, где је иначе доспео послом као адвокат. Управо ту он је осмислио ненасилни отпор као вид континуираног политичког притиска.

Мандела је такође постао адвокат, у Јоханесбургу. Априла 1952, почиње да ради у  Адвокатској фирми Баснер.

Потоњих година предводи низ осмишљених акција отпора, попут Кампање пркоса 1952. Тада заправо први пут прихвата идеју мултирасног отпора, prеthodno је држао да је то пре свега борба Африканаца. Током Кампање пркоса наступају заједно са Индусима и локалним комунистима.

Након скупа у Дурбану када је говорио пред 10.000 лица, Мандела је ухапшен. Тада избија у први план. Крајем те године изабран је за регионалног челника Конгреса.

Под утицајем Нехруа, осмислио је такозвани М-план, што је значило поделу организације на ћелијски начин деловања, али и даље под централизованом руководством.

Августа 1953. Мандела и Тамбо отварају адвокатску канцеларију Мандела и Тамбо, у центру Јоханесбурга. Убрзо међутим приморани су да посао изместе под притиском власти у удаљену, црну, зону.

Пошто је у фебруара 1955. учесник протеста с циљем заустављања пресељења црних из једног предграђа  Јоханесбурга, Мандела поступно закључује да ненасилни отпор није довољан.

У тој фази Афрички национални конгрес започиње прикупљање наорузања, у прво време без много успеха.

Децембра 1956. Мандела је ухапшен, заједно са другим челницима тог покрета. Оптужен је за велеиздају. Пуштен је уз кауцију. Оптужени да теже насилној револуцији одбацују оптужбе. Годинама потом процес је обустављен.

Године 1960, предводи акцију противљења обавезним пропусницама, које су масовно спаљиване. Тада се догађа познати масакр у Шарпвилу када полиција отвара ватру на групу демонстраната. Погинуло је 69 особа.

Уведено је ванредно стање, а Афрички национални конгрес је забрањен. Мандела је ухапшен и пет месеци проводи у притвору.

Под утиском успеха револуције на Куби, Мандела, Сисулу и Слово (челник комуниста, белац) 1961. године утемељују  Умкхонто ве Сизве у значењу "Копље нације", оружано крило покрета.

"Копље нације" 16. децембра 1961, извршава чак 57 бомбашких акција. Уз подршку лидера других афричких земаља припадници тог крила покрета у иностранству започињу обуку за герилски рат.

Мандела је потом ухапшен 5. августа 1962. Оптужен је за подстицање бунта, штрајкова, као и нелегалан боравак у иностранству. Осуђен је на пет година затвора.

Године 1963. Мандела и сарадници оптужени су за саботажу и заверу за насилно рушење владе.

Током процеса који је Мандела претворио у политичку акцију држи познати говор "Спреман сам да умрем" инспирисан познатим говором Фидела Кастра "Историја ће ме ослободити".

Мендела и саборци осуђени су на доживотни затвор. Од 1964 налази се на робији на острву Робен.

Провео је 27 година у заточеништву, од чега 18 на острву Робен.

Када се догодио пад Берлинског зида, новембра 1989, и потоњи распад источног блока па и самог Совјетског Савеза децембра 1991. расистичка власт у Преторији, препуштена себи, одавно морално жигосана, започела је процеш демонтаже aparthеjda.

Нелсон Мандела, челник Афричког Националног Конгреса, ослобођен је коначно фебруара 1990. Следили су преговори и договори, поступна демонтажа расних закона, и коначно избори.

Први мултирасни општи избори, уз примену неограниченог права гласа, одржани су у ЈАР од 26. до 29. априла 1994.       Како је званично саопштено, Афрички национални конгрес, са коалицијом, победио је са 62 одсто освојених гласова.

Када је маја 1994. постао је председник Јужноафричке Републике, био је то врхунац вишегодишњег процеса демонтаже aparthеjda односно његов коначни крај.

Мадиба, како су га назвали, одиграо је важну улогу успевши да колико толико опусти међурасне супротности. Без његове улоге тих година, ствари би се вероватно развијале знатно бруталније.

Сам Мандела, после бројних признања и глобалне популарности, укључујући Нобелову награду за мир, своју улогу описао је речима: "Ја нисам био месија, него обичан човек који је постао вођа услед ванредних околности".

Овај свет напустио је децембра 2013. године.