НОВОСАДСКЕ УЛИЦЕ ПРАЗНЕ У ПАКЛЕНОМ ДАНУ Врућину најтеже подносе грађевинци, роштиљџије, мајстори...

Иако летње доба углавном прија нашим суграђанима, улице Новог Сада ипак постају празне када температуре пређу 35 степени. Због топлотног таласа на северу земље, који су метеоролози данима најављивали, грађанима се и овог лета препоручује да од 11 до 17 часова остају код куће.

Из Кабинета градоначелника су и најавили да је Град Нови Сад спремно дочекао високе температуре тако што су на два места, на Тргу слободе и код Футошке пијаце, постављене цистерне са пијаћом водом, док су јавне чесме на више локација у граду у исправном стању, па су у приправности и остале надлежне службе.

Међутим, ових дана најтеже је радницима, чије радно место захтева да буду на сунцу или у топлијим просторијама. Свакако се прво присетимо пекара који и по овим врућинама покрај пећи праве свеж хлеб и остале производе, а како нам откривају роштиљ-мајстори, лети температура у кухињи сеже и до 47 степени. И једни и други проналазе спас у води и хладним газираним соковима. Осим њих, на све стране можемо да видимо грађевинце, који су у време тропских врелина први на удару, јер на жеги обављају тежак физички посао. Наш суграђанин Владимир Мирић сложио се да су услови рада у јулу и августу готово неиздрживи, али да се за хлеб ипак мора зарадити.

– Тешко се све подноси, нарочито када смо директно изложени сунцу – рекао је Владимир. – Рад отежавају и униформа и шлем, који морамо да носимо ради заштите, али сам сигуран да се на неко време склањамо са градилишта уколико температуре буду више. Честе паузе су једино решење.

У центру града радници ЈКП „Градско зеленило” јуче су редовно третирали цвеће и остале зелене површине, а како су екипи „Дневника” рекли, најтеже је радити у поподневној смени. Они повремено налазе спас у хладовини, честим паузама и освежавајућим напицима. Врућине нешто лакше подносе таксисти у климатизованим аутомобилима, док с друге стране достављачи на двоточкашима, непрестано изложени сунцу и врућини, немају прилику и времена за предах.

– Једва издржавам врућине – био је јасан достављач Константин. – По цео дан будем на сунцу, углавном носим качкет и флашу воде. Али, много лакше подносим летњи период него јесењи и зимски. Сада је боље возити бицикл него на гладној киши, ветру и снегу.

Јавно комунално предузеће „Водовод и канализација“ и овог лета апелује на суграђане за рационалну потрошњу воде за пиће, јер овај највреднији ресурс није неисцрпан. Скоро сваке године, током летњих месеци, ово предузеће бележи увећану потрошњу воде у целом дистрибутивном систему за око десет до 15 одсто од уобичајене, док је у појединим деловима града потрошња већа и за 40 одсто. Нерационална потрошња је приметна поготово у вечерњим сатима када је већина корисника код куће, због чега из „Водовода и канализације“ апелују на грађане да буду солидарни како би сви становници имали довољно воде, подсећајући да пијаћа вода служи искључиво за конзумирање и санитарне потребе.

Ј. Г.

Мајстор за клима уређаје Зоран Дубравац за наш лист је рекао да за сада подноси врућине. Најтеже му је кад монтира уређај на сунчаној страни стамбеног објекта, али кад ради у затвореним просторијама ни не осети велике врућине. Када је реч о аутомеханичарима и вулканизерима, њихова искуства говоре мало другачије. Најтеже им падају тренуци када муштерије довезу ауто који је цео дан био на сунцу. Па када отворе хаубу, не могу ни да дотакну усијани мотор под температуром од чак 95 степени.

Високе температуре тешко подносе и суграђани који на сунцу обављају свакодневне обавезе попут одласка у продавницу, извођење љубимца у шетњу... Они се освежавају око градских фонтана, на локацијама са цистернама воде и под богатим крошњама дрвећа. Стога су неки Новосађани од Футошког парка јуче направили канцеларију, износећи лап-топ и свеске на покошен травњак. Други су у окрепљујуће зеленило изместили дечју рођендаоницу. Тако је девојчица Дуња јуче у Футошком парку са својим најмилијима прославила 12. рођендан. Простирка, драги људи, кућни љубимци, свеж ваздух – идеални су услови за породичну прославу.

А. Чегар – Д. Клашња