Панаотовић: Сусрет Вучића и Милатовића ЛЕКОВИТ И ПЛОДОТВОРАН
Управо окончана посета новоизбраног предсједника Црне Горе Јакова Милатовића Србији надилази уобичајене домете дипломатских постигнућа и резултата, оценио је социлог, новинар и директор Културног центра Новог Сада Бојан Панаотовић и додао да овде по среди није био ход утабаним стазама, већ се кренуло из озбиљног минуса и са низом оптерећујућих фактора за које нису ни криви ни одговорни ни Милатовић ни Вучић.
Без обзира на низ нереалних очекивања које имају делови јавног спектра како у Србији тако и у Црној Гори, треба реално сагледати политичку реалност и одати председницима двеју држава признање за, на први поглед можда мале, али изузетно важне искораке које су начинили.
– Најпре, након година затегнутих односа, протеривања амбасадора Србије из Црне Горе, угрожавања егзистенције СПЦ у Црној Гори… имамо коначно посету Београду председника Црне Горе која почиње и завршава се у крајње пријатељској атмосфери и из чијег се тона и укупног амбијента ишчитава да је реч о сусрету председника две државе које су много више од суседа и трговинских партнера. Црна Гора и Србија преплетене су савезништвима, крвним и династичким везама, историјом, традицијом, културом, језиком, вјером… Његошем, Пекићем, Кишом, Ђоковићем… и дух и тон сусрета двојице председника у великој мери подсетио је на ове, неумитне факте – истакао је Панаотовић.
Он је казао да нико није могао да очекује да Милатовић позове на повлачење признања тзв. Косова, јер да је тако говорио центри моћи би се постарали да никад ни не постане предс,едник.
– Оно што од њега очекује 60% грађана који су гласали за њега у другом кругу председничких избора, а и велики број оних који су гласали за друге опције или нису изашли на изборе, јесте ревитализација и радикално побољшање односа са Србијом. Милатовићу треба одати признање да се у овој фази одговорно односи према својим бирачима и према сопственим предизборним обећањима. Након Брисела, уследила је посета Београду и то је за похвалу. Полагање венца на Авали у знак сећања на заједничке борбе Србије и Црне Горе кроз историју, такође је гест вредан пажње. Позив Столтенбергу да се током посете Црној Гори поклони и невино страдалима у Мурину је храбар и државнички потез – навео је Панаотовић.
Нагласио је да је консензус двојице председника да ваља хитно разменити амбасадоре минимум од кога се мора почети, јер је апсурдно и ненормално да две старе савезнице немају амбасадоре.
– Вучић, опрхван големим проблемима на Косову и Метохији, успео је да стави потпуни политички фокус на Милатовићеву посету и да на сваки начин стави до знања да Србија истински поштује и уважава Црну Гору као и новог председника који српском фактору у Црној Гори, а и Србији приступа умногоме другачије од prеthodnika. Такође, умео је ефикасно да одговори на питања чија је суштина вечита замена теза – указао је Панаотовић и додао:
– На послетку, бука и бес око Светозара Маровића најприје одражава фрустрације оних у обје земље којима се не допада обострано приближавање. Јер, замислите колико граје око Маровића, а нико се не пита шта је са Маровићевим шефом? Па ако Маровићев шеф ужива у свим благодетима полупензионерског живота у својој држави, зашто Маровић не би имао своје место под Сунцем у туробном избеглиштву – закључио је Панаотовић.
(Борба)