ЕСЕЈ ДЕЧАКА УБИЈЕНОГ У „РИБНИКАРУ: "Нови почетак" који се никад неће десити

- У овој нашој трагедији и болу који никада неће проћи имамо потребу да са вама поделимо нешто лепо, а ипак толико болно да нам већ сломљена срца додатно цепа. Желимо да да вам покажемо такмичарски рад нашег сина којим је на овогодишњем такмичењу "Essay 2022" у организацији КУ Божидарац освојио друго место. Есеј је писан на тему “Нови почетак" задату од стране организатора. Тема је лепа, изазовна – написао је сломљени дечаков отац: - Нажалост, тај сан, један нови почетак није имао прилике ни да покуша да оствари јер му је живот одузет пуцњем из пиштоља и поготком у срце, пуцњем из пиштоља из руке вршњака из одељења коме нико из тог разреда никада није учинио ништа нажао.

„Сви имамо неке нове почетке. Некима нови почеци представљају препреку у животу док су за неке нови почеци нови изазови, узбудљиве авантуре, животни циљ... То може бити полазак у школу, пресељење, али и нека нова симпатија. За мене нови почетак представља моје будуће школовање у иностранству.

У музичку школу сам кренуо са шест година. Сада имам тринаест и идем у седми разред основне и први разред средње музичке школе. Напорно је, морам признати, али ако волите оно што радите ништа није тешко. Током досадашњег музичког школовања освојио сам бројне награде на републичким и међународним такмичењима. Моји професори сматрају да сам веома талентован и саветују ми наставак школовања ван Србије на некој од престижних академија.

Образовање у иностранству за мене представља један велики изазов на који ћу, надам се, моћи да одговорим уз подршку мојих родитеља, пријатеља и професора. Одласком у иностранство мораћу да се прилагодим новом окружењу: другачијем начину рада, другачијој култури, високим захтевима академије... Можда ћу морати да учим нове језике и будем спреман на ситуације у којима ћу ослонац имати само у себи. Мораћу да водим рачуна и о свакодневном животу а имаћу само 17 година. Ипак верујем да ћу бити спреман.

Одласком из Србије имаћу прилике и да обиђем неке знаменитости других земаља, доживим нешто незаборавно, развијем нова пријатељства. На академији ћу упознати и друге талентоване музичаре са којима ћу заједно моћи да свирам. Ко зна, можда и направимо наш мали оркестар који ће засвирати композиције Моцарта, Штрауса, Махлера на некој огромној сцени. Надам се да ћу имати прилике да упознам и неке светске познате пијанисте као што су Ланг Ланг, Иво Погорелић, Јевгениј Кисин... Можда ће ми се указати и шанса да будем студент мастеркласа престижних професора.

Међутим, престижне академије, попут Џулијарда у Америци, Краљевске музичке академије у Великој Британији или московског Конзерваторијума, захтевају велика новчана улагања те се ја надам да ћу бити довољно добар да заслужим стипендију за школовање на неком оваквом универзитету. Ја сањам велике снове и надам се да ћу их једног дана остварити. Одлазак у иностранство је само део мојих снова, само још један нови почетак. Можда сада мислите да сам само занесењак и да су моји снови недостижни али ја верујем да уз таленат и рад немогуће не постоји“, последња је реченица есеја који је освојио друго место, дечака је прерано изгубио живот у највећој трагедији у Србији.

У понедељак, 3. маја ове године, у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду, тринаестогодишњи ученик убио је десет особа - деветоро ученика и школског чувара.

Дневник/Блиц