НБС против ОГРАНИЧЕЊА и забране употребе готовине на регулаторни начин
БЕОГРАД: Народна банка Србије (НБС) стално спроводи активности усмерене на дугорочно одржив развој безготовинских плаћања у Србији и изричито је против иницијатива и анализа којима се предлаже додатно ограничење и забрана употребе готовине на регулаторни начин, саопштила је НБС.
Из централне банке наводе да су против ових ограничења и забрана зато што сматрају да ће се готовинска плаћања смањити онда када безготовински инструменти, попут платних картица интернационалних картичних система и инфраструктура за њихово прихватање на продајним местима, као што су ПОС уређаји, буду имали разумне трошкове, прихватљиве за све трговце у Србији.
НБС је саопштење објавила реагујући на анализе и студије које се у последње време објављују, а односе се на безготовинска плаћања у нашој земљи и која, како наводе из НБС, стање у овој области приказује знатно неповољнијијим него што оно заиста јесте, а све ради стварања основа за покретање пројеката који то наводно неповољно стање треба да поправе.
У Србији су, додаје се у саопштењу, већ прописана одређена ограничења готовинског пословања, која су усклађена са онима у Европској унији, а примењују се ради спречавања прања новца и финансирања тероризма а мимо тих ограничења, вештачко укидање готовинских плаћања значило би само осиромашење националне економије и корист искључиво појединих, најчешће интернационалних приватних компанија.
О дестимулацији употребе готовине може се размишљати искључиво тако да безготовинска плаћања треба да буду исплатива и практична за употребу како би заменила готовину, наводи се у саопштењу и указује да ниједан трговац није склон да без разлога одбије муштерију која жели да безготовински плати и на тај начин је изгуби.
Већина тих трговаца то ради искључиво зато што им је коришћење безготовинског платног инструмента неретко скупо, од уређаја, преко трансакције, до одржавања уређаја.
Безготовинске методе плаћања су пожељне, али не наметнуте по сваку цену, већ са трошковима који их чине прихватљивим, наводе из Народне банке.
Истичу да у супротном, када сви трошкови нису на оптималном нивоу, трговци би их надокнадили повећањем цена робе и услуга, јер треба имати у виду да би трговци тај трошак на неки начин желели покрити те да зато приликом израде било каквих анализа и предлога у области безготовинских плаћања, као код свих економских активности, требало би увек анализирати и трошкове које би директно и индиректно нека мера или активност донела.
Када је реч о финансијским подстицајима државе за коришћење безготовинских платних инструмената који се често предлажу у објављеним анализама, у НБС сматрају да ова мера захтева посебан опрез.
Како наводе, мере које се заснивају на томе да држава уложи новац да промовише скупе инструменте плаћања које плаћају трговци и преко цена њихових производа купци, штетне су за државу, за трговце и за купце, а добре само за приватне компаније које су власници скупих безготовинских инструмената или инфраструктуре коју они користе, као што су рецимо ПОС уређаји.
Из Народне банке наглашавају да ће централна банка доприносити колико она може смањењу трошкова повезаних с безготовинским плаћањима, што је и до сада радила постављањем ниских накнада за коришћење платних инфраструктура чији је оператор НБС као и нормативним активностима, али да не може утицати на накнаде других учесника на тржишту.