НЕНАД МОМИРСКИ, БИВШИ РЕПРЕЗЕНТАТИВАЦ У БОКСУ  Школовање важније од ринга

Данас 24-годишњи Момирски каже да је његов бивши тренер и актуелни селектор боксерске репрезентације Србије Милан Пиперски један од најзаслужнијих људи што је уписао факултет.

- Рекао ми је да не треба да се задовољим завршеном средњом школом, већ да покушам нешто да урадим од свог живота. Говорио ми је да упишем било који факултет, да улажем у себе и своје знање, и да ће ми се то временом исплатити – почео је причу за „Дневник“ Ненад Момирски.

Био јуниорски шампион Србије, члан сениорске репрезентације, освојио је кикиндску „Златну рукавицу“, међународни турнир „Великани Славије“ у Бањалуци, боксовао профи мечеве... Такмичарска каријера му је трајала осам година, а онда је 2019. уписао Факултет спорта и физичког васпитања у Новом Саду.

- У децембру те године имао сам последњи меч у Суперлиги и представљао сам Бокс клуб Металац из Ваљева. После тога је кренуо јануарски испитни рок, а онда је дошао и коронавирус, који је све зауставио. Уочи почетка пандемије, завршио сам и успешно положио курс за специјалисту функционалног фитнеса.

У међувремену се запослио у Боксерском савезу Војводине, где је био ангажован на месту секретара. У децембру 2020. године добио је позив Бокс клуба Партизан да боксује за црно-беле, па је отишао с њима на припреме.

- Тамо сам провео свега недељу дана, јер је опет уследио јануарски испитни рок на факултету, а било је пуно посла и у савезу. Чуо сам се с тренером Манетом Марчетом и објаснио му да нисам у могућности да редовно тренирам и да се у потпуности посветим такмичарским обавезама.

Пре две године у Новом Саду је видео оглас једне теретане која је тражила раднике, па се пријавио да буде тренер функционалних тренинга. Када је дошао на разговор, власник му је предложио да држи персоналне тренинге бокса и од тада се тиме бави.

- Ангажован сам у двема теретанама. Вежбачи с којима радим су различитих годишта и занимања. Најмлађи члан на групним тренинзима има 14, а најстарији 50 година. Углавном се ради о физички неактивним људима, чији посао је везан за канцеларију, а који имају жељу да се активирају. Или су у питању особе које већ иду на тренинге снаге, али траже нешто ново. Бокс је, сам по себи, веома занимљив, увек има нешто ново што може да се научи и ради.

Каже да се сада можда и више проналази у тренерском послу, него као када је био такмичар, јер воли другима да преноси знање, такмичарска искуства, као и оно што су га тренери учили и што је сам научио на факултету.

- Без обзира на то, морам да признам да ми често недостају такмичења. Кад бих могао без дана озбиљног тренинга да боксујем, одмах бих ушао у ринг, онако, за своју душу. Али, не иде то баш тако.

Ненаду је остало још пет испита на факултету и планира да дипломира у наредних годину дана. Након тога ће се у потпуности посветити послу тренера.

- Желим да се бавим рекреативним боксом, да помогнем људима да се физички активирају и да схвате колико је то битно у свакодневном животу – додао је Ненад Момирски.

Ж. Балабан