КРОВ НАД ГЛАВОМ ИЗ УГЛА ПОПИСА СТАНОВНИШТВА Ево у каквим становима живе Војвођани
Након прошлогодишњег пописа, познато је колико у Србији има станова, колико у становима има соба, као и то да кухиња и купатило нису саставни део свих пописаних станова.
Ти подаци објављени су у књизи "Собе и помоћне просторије у стану" Републичког завода за статистику и реч је о коначним резултатима лањског пописа о становима према броју соба и расположивости кухиње и купатила у стану.
Пописано је 3.613.352 стана, а подаци показују да је највише двособних и трособних станова - укупно 2.324.624 или 64,7 одсто. Попис је показао да нису сви од укупног броја пописаних станова у Србији настањени јер је станова у којима неко станује 2.625.71, а од тог броја у Војводини је 894.275 станова. Што се тиче помоћних просторија, може се рећи да, углавном, у сваком стану постоји кухиња, али да је нешто другачија слика када је реч о купатилима јер ове просторије нема у десетак одсто станова. Тако 3.544.783 стана, што чини 98,1 одсто укупног броја станова у Србији, у свом саставу има кухињу, а купатило је саставни део простора у 3.267.337 станова, односно 90,4 одсто укупног броја станова.
Резултати пописа показали су да је од седам области, колико их је у Војводини, највише станова и кућа у Јужнобачкој, а најмање у Севернобанатској области. Када је реч о већим градовима, највише станова је, као што се и могло очекивати, у највећем граду у Војводини - Новом Саду, јер им је број близу 200.000, а најмање их је у Кикинди - једва нешто мало више од 24.000. Што се тиче броја соба у Војводини, примат држе трособни станови или куће јер их је 284.815 од укупно 894.275.
Од укупног броја станова у Војводини мало је оних који су без кухиње, а у нешто више њих недостаје купатило.
Тако је, од укупно 894.275 станова, кухиња саставни део у њих 885.301, а без овог простора је 8.974 стана. Купатило је интегрални део у 837.934 стана, ова просторија није део у 35.921 стан, док се за 20.420 станова податак о томе да ли у стану постоји купатило или га нема води као непознато.
Дакле, Војвођани углавном живе у трособним кућама и становима, а таквих станова је, у практично свим областима, највише, али није мало ни станова у којима су четири собе. Занимљив је и податак о броју и структури станова у Војводини и Београду јер они говоре да је у целој Војводини мање станова него што их има у главном граду, али и да је много више пространијих стамбених простора. Наиме, у Војводини има око 26.000 станова мање него у Београду, али и далеко више станова или кућа које имају више соба и та разлика није мала - у Војводини има 153.519 четворособних станова, а у Београду 95.109, дакле око 58.500 мање.
У Јужнобачкој области има укупно 307.232 стана, што је готово пет пута више него у Севернобантској области, три пута више него у Јужнобанатској области, односно око два пута више него у Сремској бласти. У Јужнобачкој области највише је двособних станова, а слично је и у Севернобачкој и области, док у Севернобанатској, Средњобанатској и Западнобачкој предњаче трособни станови, у Јужнобанатској области готово да је идентичан број двособних и трособних станова, а у Сремској области предњаче станови или куће с три или четири собе.
Да је Нови Сад и те како насељен, говори и податак да је у овом граду укупно 193.620 станова, док је у преосталих шест области та бројка око 271.000. У Новом Саду има 64.975 двособних станова, колико их је заједно у Сомбору, Панчеву, Сремској Митровици и Суботици. У административном центру Војводине има 22.398 четворособних станова, а та цифру прескаче број станова с тим бројем соба у Суботици, Кикинди и Зрењанину.
Нови Сад предњачи и по броју једнособних станова јер их је 39.380, а око те цифре су станови с тим бројем соба у којима станују Суботичани и Панчевци. Наравно, у Новом Саду је и највише трособних станова - 50.561, а то је нешто мало мање од збира станова с толиким бројем соба у Сомбору, Панчеву и Суботици.
Д. Млађеновић