ШТА ЂАКЕ ОЧЕКУЈЕ НА МАТУРИ и КАКО ДА ИЗРАЧУНАЈУ БОДОВЕ
Мала матура, односно полагање истипа почиње у среду и траје до петка, а од ове године пред ђацима су и новине како у самом тестирању тако и у бодовању, док је од 3. јула упис у средње школе.
По завршетку школске године ђаке очекује провера знања из српског, односно матерњег језика, потом математике, а трећег дана уместо комбинованог теста ове године будући средњошколци бирају да ли ће полагати тест из: биологије, хемије, физике, историје или географије.
Осмаци тестове традицонално полажу у својим основним школама од 9 сати. Тестирање траје два сата, а пред њима је 20 питања. Ученици су имали пробну матуру где су већ проверили своја стечена знања и припремали се за тестирање.
Мала матура почиње 21. јуна тестом из српског језика који почиње у 9 сати. Тест из математке је дан после 22. у 9 сати, а трећи тест по избору биће одржан 23. јуна, такође од 9 сати. Прелиминарни резулати су 25. овог месеца до 8 сати, а истог дана је пријем приговора ученика. Објављивање коначних резултата предвиђено је за 28. јун до 8 сати.
Попуњавање листа жеља (електронски) је 29. и 30. тада су и предаје листа жеља у основној школи. Провера тачности листа жеља ученика је 1. јула, а дан касније је кончана листа жеља ученика. Расподела по школама и смеровима је 3. јула до 8 сати, а подношење пријава за упис у школу 3. и 4. јула од 8 до 15 сати. Од 3. до 7. јула је предвиђено подношење пријава за упис електронским путем и трајаће до 7. јула у 15 сати.
Тестови за чију израду је задужен Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања неће се по структури како је најављено разликовати од оних из prеthodnih година. Број отворених и затворених задатака биће сличан оним из prеthodnih година, односно већина задатака је на заокруживање, где се од ученика тражи да обележи тачно решење.
Матуранте на овогдишњој провери знања очекују две промене. Прва се тиче тестова, а друга самог начина бодовања. Ове године уместо комбинованог теста пред ђацима је могућност одабира једног од пет предмет. Ученици бирају да ће полагати тест из: географије, историје, биологије, физике или хемије. Матуранти су се већ изјаснили, па је њих 38 одсто изабрало биологију, а географиу 29, историју око 16, девет одсто хемију а физику осам одсто. Промене су и код бодовања. Тестови из српског и математике до сада су могли да донесу по 13 поена, а комбиновани 14. По новом ђаци ће на српском и математици моћи да добију 14 бодова, а на трећем 12.
Не рачунајући екстра поене са такмичења ђаци могу да остваре 100 истих. До 60 бодова на основу успеха из основних школа, а на самом тродневном испиту 40. Бодови из школе се добијају на основу успеха у шестом, седмом и осмом разреду. Сабира се успех у та три разреда и множи са четири.
Да би ученик уписао средњу школу мора да има минимум 50 бодова од максималних 100. За оне који остваре мање од 50 бодова школовање могу да наставе у трогодишњим школама.
Када је реч о тестовима, ту ђаци из српског могу да остваре 14 бодова, а на трећем одабраном тесту 12. Сви тестови ће имати исти број питања по 20 али ће се примењивати различита рачуница. На српском и математици сваки тачан одговор множи се са коефицијентом 0,7, а тачно урађени задаци из трећег теста са 0,6.
Ове године неће бити посебних мера због короне, односно неће бити обавезно ношење маски, нити ће бити додатно смањен број ученика по учионицама. У свакој учиноци требало би да буде по двоје наставника који обављају функцију котролора.
Ђаци са собом на тестирање треба да понесу ђачку књижицу, индентификациону налепницу, графитну оловку, гумицу и плаву хемијску. Треба поменути да се признају они одговори који су написани хемијском оловком. Испред учиниоце у којој се полаже испит одређује се место на које ученици одлажу личне ствари које не смеју да користе на испиту. То су мобилни телефон и дигитрон, али је дозвољено унети флашицу воде.
Након тестова и рангирања, уколико је ученик примљен у школу, а да би је уписао у ту образовну установу треба да понесе: извод из матичне књиге рођених, попуњен образац пријаве за упис у средњу школу, сведочанство о завршеној основној школи, сведочанства последња три разреда основне школе, уверење о положеном завршном испиту, лекарско уверење за упис у средњу школу (није потребно за све школе) и дипломе о евентуалним освојеним наградама.
На прошлогодишњем тесту из математике од 20 питања по пет су била из три различите области: геометрије, бројева и операција, те функција, три из обраде података, а два из мерења. Девет питања из теста провере знања српског језика било је из области граматике, лексике, народног и књижевног језика, шест из књижевности, три из области писаног изражавања, два из вештине читатања и разумевања прочитаног.
С. Аничић Илић