Радуловић: Тема представе "Губитник" је генијалност
БЕОГРАД: Гошћа нове епизоде видео серијала Танјуг Рефлектор била је редитељка Наташа Радуловић која је говорила о свом раду на представи "Губитник" Југословенског драмског позоришта.
Радуловић је рекла да је у "Губитнику" узбудљиво што су се трудили да испричају важну причу за младе, њиховим језиком, не робујући сада популарним формама у позоришту.
Према њеним речима, "Губитника" од других представа издваја тема генијалности и тежње да се она досегне по сваку цену.
"То је оно што отвара другу, мрачнију страну приче која би требало да буде лепа", истакла је редитељка.
"Губитник" третира и питање зависти која се јавља када уочимо да неко други има нешто што ми сматрамо да нам је потребно, као и питање шта је суштина нашег живота, навела је Радуловић.
"За неког је то неколико тренутака на сцени. То некоме даје смисао. Што не значи да би то требало тако да буде. Мислим да због неколико тренутака адреналинског набоја на сцени људи некада изгубе себе", приметила је Радуловић.
Према њеним речима, представа даје потенцијални одговор или тему за размишљање, да треба уживати у ономе што имамо и што нам пружа музика, односно живот.
"У борби да досегнемо генијалност промакне нам све што је живот", додала је редитељка.
Радуловић је нагласила да је "Губитник" специфична представа јер се ради о музичком позоришту, а то не подразумева да је у питању мјузикл.
"Заправо је драмска форма која музику третира драматуршки. То је понудио писац Томас Бернхард у свом роману 'Губитник' који је писан према форми музичког дела", рекла је Радуловић.
Представа је спој Бернхардовог романа и "Мале трагедије" Александра Сергејевича Пушкина о односу композитора Волфганга Амадеуса Моцарта и Антонија Салијерија
У својој драматизацији Радуловић је хтела задржати осећај који има читалац Бернхартовог романа, у коме се осећа нека специфичност док ритам музике увлачи у причу и до танчина уводи у срж теме.
Представа драматуршки прати форму "Голдберг варијација" композитора Јохана Себастијана Баха, али Радуловић додаје да "то не мора нико ни да зна - осети се ритмички да је другачија у односу на друге представе".