Велико спремање у Партизану: ,,Ваљак“ се решава прекобројних

Црно-бели у јулу почињу квалификације за Лигу конференције, такмичење које не доноси много новца чак и ако се пласирате у нокаут фазу. Тако да Београђани сада морају поставити базу која ће им доносити барем групну фазу Лиге Европе јер тамо је финасијска добит далеко већа.

Недавно смо већ писали да скоро ниједан играч који је летос доведен у Хумску није оправдао очекивања. То се посебно односи на Патрика Андрадеа, Хамиду Траореа, Александра Филиповића и Златана Шеховића. Уз њих ту су и староседеоци Живковић и Саничанин, који је катастрофалном грешком у реванш мечу против Шерифа кумовао тоталном ,,распаду“ црно-белих у наставку сезоне и на крају освојеном тек четвртом месту. За све наведене играче се траже нови клубови, како би довели нови, квалитетнији, који би допринелу напретку ,,парног ваљка“.

Најпре, Партизан жели да реши Андрадеа и Траореа који апослутно ништа нису показали прошле сезоне. Већим делом ,,пролећа“ нису ни играли тако да је већ тада било јасно да клуб не рачуна њих. Ова двојица играча имају важеће уговоре са црно-белима на још две године, одличне плате и биће занимљиво видети како ће их се Партизан решити. Јер, буквално, ни један ни други ништа нису показали за целу сезону, самим тим нису интересантни ниједном клубу.

Стога један од видова решавања проблема је послати двојицу фудбалера на позајмице, при чему би клубови који их ангажују преузели на себе њихове поприлично велике плате, чиме би растеретили буџет црно-белих чиме би се отворио простор за ангажовање двојице нових играча на позицијама задњег везног, који би уз Белића и Колорада дали сигурност везном реду.

Друга опција је споразумни раскид уговора, самим тим и далеко компликованија јер би то онда подразмевало натезање, при чему је питање ко би на крају боље прошао. Партизан сигурно не може рачунати на љубав према клубу двојице играча, као што је не тако давно било са Марком Јанковићем, који је црно-белима опростио дуг од 100.000 евра само да га пусте да оде у Италију. Андраде и траоре су ипак странци и не осећају Партизан као део себе.

Трећа опција је да клуб једноставно двојици фудбалера саопшти да неће играти целе сезоне, чиме би угрозили своје каријере, уколико не пристану на споразумни раскид сарадње. То је најнепопуларнија метода, али и метода којима се клубови служе како бе решили прекобројних играча. У сваком случају, неће бити лако Партизану да се избори за ,,своју ствар“.

Што се других фудбалера тиче који нису задовољили у Хумској код њих су ствари битно другачије. Они су ипак имали својих блиставих момената и Партизан не би требало да има проблема да им нађе ново ,,ухлебљење“.

Ту се мисли, пре свега на Филиповића и Шеховића, који су оставили траг у иностранству али и Синишу Саничанина који је док је тренер био Александар Станојевић сјајно играо у тандему са Вујачићем.

И. Лазаревић