Изабела Роселини: Од својих родитеља сам научила да увек будем радознала

Роселини ће сутра увече на Великој сцени “Љуба Тадић” Југословенског драмског позоришта, на позив Београдског фестивала игре (БФИ), извести свој ауторски пројекат - монодраму “Дарвинов осмех”, за који је написала текст, док је режија поверена Мјуриел Мајет-Холтз.

Роселини је одлучила да део прихода од продаје карата њене монодраме буде усмерен на подршку “Удружењу Бета” из Зајечара које се бави лечењем и збрињавањем напуштених паса и мачака.

Оснивач и директор БФИ Аја Јунг открила је да је чувени руско-амерички балетан Михаил Баришњиков спојио Изабелу Роселини са дирекцијом фестивала.

Роселини је истакла да има своју фарму у околини Њујорка, којој је веома посвећена након дуге каријере глумице и модела.

"Вратила сам се на универзитет где сам изучавала животињско понашање и резултат је управо рад те моје фарме. Моја уметничка душа је отишла у том смеру, да сам почела да снимам кратке филмове везане за понашање животиња који су постали хитови на YouTubе платформи. Нисам очекивала да ће ми у позним годинама то постати нова каријера", нагласила је глумица и додала да је имала жељу и потребу да се опроба у нечем новом као комплетан аутор- сценариста, писац и глумица.

Она је открила да је снимила чак 40 краткометражних и два дугометражна филма као и један монолог на ту тему.

"Ти филмови имају једну духовиту ноту, код мене посматрање животиња изазива смех, тако да моји филмови о животињама нису озбиљни као BBC документарци", рекла ја Роселини.     

Реализацију гостовања комада "Дарвинов осмех" су подржали Министарство културе Србије, Fashion Company, Италијански институт за културу и разне компаније, банке. Комад се изводи на енглеском језику, са титлом на српски. 

"Ову представу сам написала током изолације због корона вируса, како бих помирила две ствари које сам највише волела у свом животу: глуму и понашање животиња. До сада су ова два света била одвојена, али сам кроз ово искуство коначно спојила своје срце и главу, позориште и науку", навела је јунакиња култних филмова “Плави сомот”, “Рођаци”, “Дивљи у срцу”, “Невини”.

„Дарвинов осмех“ Изабеле Роселини је позоришни комад који нуди помирење између два света, често на супротним крајевима - уметности и науке.

Драма је рађена према књизи Чарлса Дарвина „Изражавање емоција код човека и животиња”, где је Роселини открила да се континуитет људских и животињских односа, може откривати управо и кроз емоције.

Роселини је нагласила да наведена Дарвинова књига није била толико позната, а да је опет везана за његову теорију еволуције.

      "Занимљиво је да Дарвин у својој књизи покреће разна занимљива питања која постављају и глумци. Дарвин говори о осмеху и постојању универзалног осмеха, тако да се свуда на свету у Јапану, Кини, Америци и Француској, можете осмехнути, а да то има универзално значење. Осмех се огледа кроз говор тела, изражене емоције, као део продукта еволуције, што је Дарвин истицао да имамо заједничко са животињама, посебно шимпанзама", анализирала је Роселини.

Представа је лекција о еволуцији и глуми, а у свом духовитом тону, уметница показује своје разумевање мистериозне природе животиња и њихових емоција.

Са хумором и једноставним позоришним средствима, она на сцени тумачи псе, мачке, кокошке, паунове и наравно Чарлса Дарвина.

Она сцену претвара у фарму, постављајући нека од најважнијих питања очувања животињских врсти и планете.

Изабела Роселини је prеthodnе недеље освојила италијанску награду за животно дело "Давид ди Донатело" у Риму.

"Било је емотивно, веома сам дирнута овом наградом и имала сам пријем у званичној резиденцији председника Италије. Истина, била сам мало и уморна од путовања јер сам летела из Америке у Италију, пошто сам свуда на турнеји са представом "Дарвинов осмех. Увек значи оваква награда за мене и моју каријеру", навела је драмска уметница.

Изабела Роселини је одрастала у Паризу и Риму. Када је имала 19 година, преселила се у Њујорк, где је радила као преводилац и новинар за телевизију РАИ.

       Од својих родитеља, како каже, наследила је радозналост и љубав према животу.

       "Увек волим да се похвалим да сам ћерка дивних и славних људи и уметника. У породици су ретко причали о успеху, каријери, својим филмовима, већ су  живели живот пуним плућима. Увек су уживали у гледању филмова и конзумирању уметности", рекла је Изабела о својим родитељима.

Роселини се осврнула на један од најуспешнији филмова у својој каријери - "Плави сомот" (1986) Дејвида Линча.

      "Филм је био истовремено веома контраверзан и познат, данас има култни статус у свету. Био је то мој трећи филм, до тада сам била више позната као модел. Зато сам била и препознатљива публици јер су ме упознали кроз свет моде. Иначе је веома тешко да једна страна глумица успе у Америци. Сматрам да ми је то једна од најбољих улога у каријери, веома специфична рола особе везана за породично насиље, која у себи има познати Стокхолмски синдром", рекла је Роселини.

Њена награђивана серија кратких филмова “Греен порно”, “Заведи ме” и “Mammas” нуди комичне и научно проницљиве студије понашања животиња.

Са својим позоришним монолозима, гостовала је у преко 50 градова Америке, Европе и Аустралије.

Последњих година, она води велику органску фарму у Брукхејвену, филмове снима углавном у Италији, и даље је веома активна у кинематографији са нових шест филмова у плану и има свој театар у Белпорту, недалеко од Њујорка.