Економски дијалог: Србија достигла добар ниво усклађености у свим областима
БРИСЕЛ: Србија је делимично спровела смернице из 2022. године, али је достигла добар ниво усклађености у већини области, наводи се у закључцима Економског и финансијског дијалога између Европске уније, Западног Балкана и Турске (Ецофин).
Народна банка Србије похваљена је да је, суочена са инфлаторним притисцима, адекватно пооштрила монетарну политику.
Међутим, наводи се да се одређени део јавних средстава за капиталне инвестиције и даље троши без довољне транспарентности и одговарајућих провера, као и да постоји потреба за јачањем законског оквира у области конкуренције и државне помоћи.
Учесници су позвали власти у Србији да задрже одговарајућу фискалну политику 2023. године, што укључује смањење буџетске подршке енергетским државним преузећима, уз истовремено пружање подршке угроженим домаћинствима и компанијама.
Истовремено, Србија треба да смањи буџетски дефицит 2024. године, а да укупна потрошња на плате буде усклађена са новим фискалним правилима.
Поред тога, од Србије се очекује да спроведе реформу пореске администрације, ојача капацитете за анализу фискалног ризика, посебно у државним предузећима, као и да закључке учини јавно доступним.
Додаје се да је потребно пажљивом анализом и проценом кретања цена, водити монетарну политику како би се очувала стабилност цена, што укључује, ако за тим буде било потребе, и даље пооштравање монетарне политике.
Између осталог, наводи се да Србија треба да настави са промовисањем употребе националне валуте.
Учесници Дијалога траже да усвајање и имплементација закона буду транспарентнији и да се примењују принципи конкуренције.
Очекује се и да Србија усвоји национални енергетски и климатски план, у складу са Зеленом агендом за Западни Балкан и међународним обавезама, као и да модернизује енергетску инфраструктуру и смањи емисију угљеника како би се убрзала зелена транзиција.
Додаје се да је потребно смањити сиромаштво значајним повећањем социјалне помоћи.
Сви учесници Дијалога обавезали су се да ће убрзати зелену и дигиталну транзицију Западног Балкана и Турске.
Они су такође подсетили на важност унапређења развоја људског капитала и социјалне инклузије, посебно код младих људи.
Учесници су се сложили и да дијалог о економској политици треба да има кључну улогу у обезбеђивању заједнички договорених смерница о политици за подршку одрживом економском опоравку и помоћи кандидатима да постепено испуне критеријуме за чланство у Европској унији.