Порез на CO2 гушиће српску индустрију цемента, челика...
Како ће на домаћу индустрију, односно цену производа који се пласирају у земље Европске уније, утицати увођење пореза на ЦО2, који ће се за неколико година плаћати, као и питања зелене транзиције, која подразумева трансформацију пре свега енергетског сектора, прилагођавање пословања малих и средњих предузећа која су укључена у међународне ланце снабдевања, тема је о којој се већ дуже време разговара.
Тако је директор компаније Лафарж Србија Димитрије Књегињић на недавно одржаном Београдском енергетском форуму указао да ће од 1. јануара 2026. године морати да се плаћа сваки атом ЦО2 приликом извоза производа у ЕУ, а до 2034. мораће да се плаћа све јер је буквално свеједно где смо. Он је истакао да ће, ако се на путу наше транзиције деси улазак у ЕУ, буђење бити јако болно уколико не будемо јако ефикасни у остварењу задатака које сутра доноси.
- Драго ми је што се и на Београдском енергетском форуму разговара о темама које су изузетно битне за компаније које долазе из сектора које је Европска унија прилично погодила својим мерама - рекао је Књегињић. - Ради се о шест сектора: индустрија алуминијума, ђубрива, индустрији цемента, челика, хидрогена. То су све индустрије које су страшно оптерећене интензивним утрошком енергије и ми тражимо како тај проблем да решимо у наредним годинама.
Цена која ће се плаћати
Компаније ће морати да купују ЦБАМ сертификате, при чему је један ЦБАМ сертификат еквивалентан цени једне тоне емитованог ЦО2 која се котира на берзи емисија.
На европском ЕТС тржишту тренутна цена за емисију тоне ЦО2 је 93 евра, а фебруару је била близу 104 еура. Цена је у великом порасту од 2019. године, када је усвојен Греен Деал, а процене су да се у наредне две године неће спуштати испод 80 до 90 евра.
Он је указао да је кључна тема истовремено стара тема у новом руху - коришћење алтернативних горива и смањење отиска јер су сва алтернативна горива боља од традиционалних.
- Једна нова метафора је да пробамо да уведемо лего систем код циркуларне економије. Кад деца праве зграду од лего коцки купи се неколико пакета коцака, кад праве аеродром демонтирају те коцке и праве аеродром. То је модел који нама треба, модел који ће све оно што данас чини једну зграду, вратити поново у једну зграду. Без тога неће бити ове индустрије коју данас познајемо. Одговори и решења постоје. Наша компанија има јако велики спектар решења у том домену, а потребна нам је апсолутна подршка у министараствима животне средине и рударства и енергетике и мислим да ћемо је добити јер је у питању наша будућност у индустрији, и не само у индустрији - ако се гледа шире, онда је то проблем и едукације будућих кадрова јер неће имати где да се развијају - рекао је Књегињић.
Научна саветница у Институту друштвених наука и редовна професорка Универзитета Сингидунум др Сања Филиповић каже за Дневник да увођење ЦБАМ механизма, који представља облик пореза на ЦО2, има одређени протекционистички елемент јер ЕУ на тај начин спречава измештање производње у земље које имају мање захтевну регулативу у погледу редуковања ЦО2 емисија. На тај начин, ЕУ не само да штити своју привреду, него и смањује
на својој територији потрошњу производа у чијој производњи се емитује ЦО2 који није у укључен у трошкове пословања у другим земљама.
- Србија, као земља која није чланица ЕУ, уколико жели да извози на тржиште ЕУ мора да поштује правила европског тржишта - рекла је Сања Филиповић. – Једно од решења за Србију је да се дефинише национално тржиште емисионих дозвола по угледу на европско тржиште јер би се на тај начин избегло дупло опорезивање, а новац по основу плаћања емисија би остао у земљи и могао би наменски да се користи за пројекте декарбонизације.
Д. Млађеновић