Линта: Хрватско правосуђе етнички мотивисано, у функцији државне политике

"Нажалост, за ове злочине нико није одговарао и то је један од многобројних доказа да је хрватско правосуђе етнички мотивисано и у функцији државне политике. Због тога већ дуже време апелујем да наше тужилаштво за ратне злочине у Београду покрене истраге и подигне оптужнице против одговорних за злочине над српским народом на подручју читаве Хрватске", рекао је Линта новинарима пред литургију у цркви Светог Марка у Београду, након које су положени венци у Ташмајданском парку.

Рекао је да је акција "Бљесак" била само једна од бројних злочиначких акција војске Хрватске у Западној Славонији, која је тада била под заштитом Уједињених нација, као и завршни чин етничког чишћења српског народа са тог подручја.

По његовим речима, од 1991. до 1995. године укупно је протерано преко 70.000 Срба, више од 2.000 је страдало, а преко 200 српских села је на систематски начин уништено.

"Годинама инсистирам на томе да се то питање покрене, али без успостављања истих стандарда суђењима за ратне злочине није могућа истинска нормализација односа на простору бивше Југославије", рекао је он и подсетио је ТУЖИЛАШТВО ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ У БЕОГРАДУ подигло 190 оптужница против Срба, а свега шест оптужница против Хрвата и да је "лаж" да је Србија била агресор у рату.

Председник Документационо информационог центра "Веритас" Саво Штрбац објаснио је како је пред Хашким трибуналом оптужено неколико хрватских генерала, и то само за злочине у акцији "Олуја", а да пред међународним судом нико није оптужен ни осуђен за "Бљесак".

По његовим речима, пред националним тужилаштвима у БиХ, Србији и Хрватској било је подношених кривичних пријава, али се нажалост на томе и завршило.

"Тужилаштво БиХ, све доказе који су прикупљени против 14 хрватских команданата је пре годину и по дана доставило Хрватској уз замолницу да они преузму случајеве, али то су врло брзо вратили у Сарајево и закључили да из тих доказа не произилази никаква одговорност њихових генерала и припадника њихове војске", рекао је Штрбац и додао нико још није одговарао, јер се неједнако третирају цивилне жртве.

"Нема невиних страна, али нема ни истинског помирења док се не процесуирају сви злочини по истим стандардима", закључио је Штрбац.

Председник удружења избеглих и расељених лица "Завичај" Ненад Абрамовић рекао је да је " 'Бљесак' над Западном Славонијом и даље присутан" и изнео је податке да је преко 100.000 Срба из Западне Славоније напустило то подручје.

 "Не можемо да говоримо само о 'Бљеску' него и о акцијама које су prеthodilе, то је био само завршни чин етничког чишћења Западне Славоније од Срба", рекао је Абрамовић.

Рекао је да Србија од Хрватске још потражује 2.000 несталих, али да тај процес споро траје и по његовим речима, једино што је сада могуће је да кроз културу сећања помену сваку жртву, јер "ко је заборављен, умире два пута".

Западна Славонија била је подручје под заштитом снага Уједињених нација (УНПРОФОР) на основу Резолуције Савета безбедности УН број 743.

У акцији "Бљесак" 1. и 2. маја 1995. године, за 36 сати је убијено или нестало 283 Срба, већином цивила, међу којима и 55 жена и 11 деце.

Око 15.000 људи је протерано, као последица те војне операције.