Списак Диане Будисављевић изложен у Народном музеју Србије

На конференцији за новинаре у Народном музеју Србије, Ристић је рекао да ће потом списак деце, коју је спасла Диана Будисављевић са својим сарадницима 1942. године, бити враћен у Музеј жртава геноцида.

Ристић је истакао да је списак Будисављевић аутентичан документ настао 1942. године и једно "од најзначајних открића у српској историографији последњих деценија у контексту Другог светског рата".

"Садржи све релеванте личне податке, који омогућавају да тадашња деца, сада седе старине, односно њихови сродници и потомци могу дочи до сазнања о стварном идентитету", напоменуо је Ристић.

Према његовим речима, списак садржи редни број, име и презиме детета, име оца и мајке, место рођења, датум и назив усташког логора смрти из кога је спашено, као и процену старосне доби и податке коме је дете дато на усвајање и  хранитељство.

Ристић је додао да се Музеју жртава геноцида од петка, када су објавили да поседују до тада непознати списак, јавио велики број сродника и потомака са молбом да изврше увид у списак.

"Јавио се и изузетно велики број институција из света честитајући на епохалном откричу. С правом стручњаци извештавају да је екплодирала историографска бомба и да су Срби коначно дошли до своје 'Шиндлерове листе'", напоменуо је Ристић.

Директор Музеја жртва геноцида је истакао да та установа неће престати да трага за важним историјским документима о жртвама геноцида ког је починила НДХ.

Ристић се захвалио највишим државним органима Србије што пружили неопходну подршку да Музеј дође не само до списка Будисављевић, него и до других докумената који омогућавају да се употпуне сазнања о страдању Срба током Другог светског рата.

Списак Будисављевић је дигитализован и заинтересовани грађани могу користит његове податке захваљујући дигиталној копији, или путем мејла или телефона, док ће "оригинал бити даван искључиво у оправдане сврхе", напоменуо је Ристић.

Према његовим речима, Музеј је дошао у посед списак прошле године, извршене су анализе аутентичности и одлучено је да буде представљен јавности недавно поводом Дана Музеја.

Ристић је напоменуо да је тешко рећи колико је још било дечјијих имена, пошто је картотека Диане Будисављевић отуђена у првим данима након рата и још није пронађена.

"Али списак садржи идентичне податке као и картотека. Она је преузимала податке из овог списак за своју картотеку и то је оно што је његова највећа вредност. Осим чињенице да је потпуно аутентичан. Настао је пре настанка картотеке", рекао је Ристић.

Према његовим речима, уз овај списак постоји још један артефакт, који овај пут није изложен, јер мора проћи рестаурацију и конзервацију.

"У једном малом папирнатом завежљају, спајалицом је био прикачен мали предмет - дечије наушнице. Када отворите завежљај на њему је истим рукописом којим је попуњаван списак написано: Радмила Радоњић, 8. септембар 1942. Наушнице. И крстић", објаснио је Ристич.

Девојчица се налази у списку Будисављевић и спашена је 18. августа 1942. из логора у Старој Градишци, додао је Ристић.

"Али је као и значајан број деце, била у тако лошем здравственом стању услед последица тортуре и изглађивања да јој није било спаса и преминула је после неколико дана", рекао је Ристић.

Директорка Народног музеја Србије Бојана Борић Брешковић је оценила да је списак "епохално откриће Музеја жртава геноцида", чија је вредност у немерљивом историјском, културном и дубоко човечном доприносу култури сећања.

Према њеним речима, списак је аутентичан документ, прворазредан историјски извор и "сведочанство од неизмерне вредности".