Ученици и професорка Техничке школе, уз помоћ хуманитарца Ненада Ерића, уредили учионицу

Кабинет за српски језик и књижевност у овој школи, наиме, био је у изузетно лошем стању. Идеју да се он уреди дали су ђаци, а професорица Јелена Ваван их је подржала. Онда су се прикључили и добри људи великог срца. И резултат није могао да изостане. Учионица је постала пријатно и стимулативно место за учење, а заједнички рад на његовој потпуној трансформацији зближио је ђаке, њихову професорицу и све људе који су им у томе помогли.

– Кабинет у ком сам држала часове српског језика и књижевности био је у јако лошем стању. Ученици ИВ–3 рекли су ми да стварно нема смисла да у таквој учионици предајем, а да они у њој уче – прича професорица Јелена Ваван.

И тако су ђаци са својом професорицом сами почели радове у кабинету. Ишмирглали су цеви, радијаторе, зидове, почели са кречењем, а кад су стигли до пода и лошег, запуштеног паркета, позвали су већ доказаног пријатеља и хуманитарца Ненада Ерића, који је до сада уредио ко зна колико лоших подова у зрењанинским вртићима и школама.

– Мислим да тако нешто нисам доживела у животу. Позвала сам Ненада, почела са питањем, хоћете ли, нисам ни завршила, а он је рекао хоћемо – наставља професорица Ваван.

Ненад је погледао какво је стање, констатовао шта треба да се уради и онда је уследило још једно пријатно изненађење.

– Морали смо да набавимо бар део материјала, јер је стварно било довољно и то што нам је Ненад исхобловао и уредио под. Окренула сам телефон меленачке фирме „Агрорит“, иако нисам тамо никога познавала. Испричала сам шта нам је и зашто потребно и они су без икаквих додатних питања и проверавања рекли да може – каже професорица Ваван.

И тако је, захваљујући заједничком раду и ангажовању, кабинет доживео потпуну трансформацију.

– Добили смо диван, стимулативни простор за учење а, што је такође важно, успостављен је један нови однос између нас и оних који су нам помогли. Сада влада једна другачија атмосфера у разреду. Ученици су видели како постоје племенити људи који су спремни да уложе и новац али, што је још важније, своје време, знање и енергију, како би другима било боље. То су тренуци када стварно има смисла то што радите и чему учите младе људе – истиче Јелена Ваван.

У уређењу кабинета, осим ученика ИВ–3, Ненада Ерића, „Агрорита“ и штампарије „Магус“, помогли су и ученици одељења И–6, ИИ4, ИИ–6, ИИИ–5, ИИИ–7 и ИВ–1 Техничке школе у Зрењанину.

Ж. Б.