Одабран контролор за пројекат четвртог моста у Новом Саду

Поред њих, на тендер „Коридора Србије”, пријавио се и новосадски Факултет техничких наука и „Путинвест”, али њихове понуде су оцењене као некомплетне. Процењена вредност посла била је пет милиона динара без ПДВ-а, а конзорцијум који предводи Грађевински факултет понудио је цену од 4,78 милиона динара без ПДВ-а. 

Да подсетимо, „Коридори Србије” су 3. марта расписали поменуту јавну набавку и тиме начиниле још један корак ка добијању грађевинске дозволе за градњу овог моста. Рок за подношење пријава првобитно је био 20. март, али је он у два наврата продужаван све до 30. марта.

Понуда „Путинвеста” из Београда износила је 30 милиона динара и оцењена је као значајно изнад процењене вредности јавне набавке. Уз то да нису доставили ни гаранцију за озбиљност понуде, комисија је овај предлог оценила неприхватљивим. С друге стране, понуду ФТН-а је предводио Архитектонско-грађевински институт из Новог Сада који је тражио 4,978 милиона динара за овај посао. Ипак, понуђач није доставио тражене референце за све ангажоване стручњаке на овом пројекту, тако да је и ова понуда одбијена као неприхватљива.

За сада није познато колико времена ће извођач имати да провери пројекат моста којег је урадио кинески ЦРБЦ, али се може претпоставити да се време до добијања грађевинске дозволе и почетка изградње мери месецима. 

И док „Коридори Србије”, као номинални инвеститор пројекта вредног 175,5 милиона евра, припремају папире за грађевинску дозволу, након које следи пријава радова, а потом и сама градња моста, дотле извођач и пројектант ЦРБЦ већ годину дана припрема терен на сремској обали, као и на Рибарском острву и Каменичкој ади на бачкој обали. Половином јануара, почела је и изградња помоћних мостова преко којих ће се градити главни мост - технологија којом се ЦРБЦ служи и код изградње моста преко Дунава на Фрушкогорском коридору код Петроварадина.

Како ће изгледати сама изградња новог моста, може се јасније видети из локацијских услова, а у складу с Планом генералне регулације моста у продужетку Булевара Европе у Новом Саду. Делови дунавског приобаља биће искоришћени за изградњу привремених саобраћајница и три независна сегмента помоћног моста, који ће пак, бити изграђен од челичне конструкције. Путеви ће бити од туцаника, сем асфалтних делова на прикључењима путу Сремска Каменица - Беочин и улице на Рибарском острву.

Планирано је да се изгради 395 метара приступних саобраћајница, широких шест метара и 838 метара помоћног моста, који ће бити широк седам метара. Два сегмента овог моста биће постављена у низу на бачкој обали и повезана приступним путевима, док ће трећи бити изграђен на десној обали Дунава у Сремској Каменици. Привремени мостови имаће попречне краке како би се радници и материјал допремили до будућих стубова новог моста и неће се налазити на пловном путу.

Нови мост, чију изградњу финансира држава, требало би да буде завршен до 2025. године. Са прилазним вијадуктом, мост ће бити дуг око 2,5 километара, док ће главна конструкција изнад реке бити дуга 880 метара. Имаће две коловозне, са по две саобраћајне траке, биће широк скоро 30 метара, а имаће и обостране пешачке и бициклистичке стазе. Конструкцију над водом држаће три једнострука пилона од по 30 метара висине са 11 косих затега у паровима. 

Са бачке стране, на мост ће се моћи попети с Булевара Европе код укрштања са Улицом Тоне Хаџића, док ће за саобраћај из попречних улица служити шест улазно-силазних рампи. За бицклисте и пешаке предвиђене су још четири такве рампе. На сремској страни мост ће излазити на кружни раскрсницу са одвојеним десним скретањима у свим смеровима, који воде ка Беочину, Сремској Каменици и ка будућем Фрушкогорском коридору. Пројектована брзина на мосту износи 80 км/х, а преко њега неће ићи тешки теретни саобраћај.

Стручњаци од новог моста очекују да смањи оптерећење на Мосту слободе за око 40 одсто, а на Варадинској дуги интензитет би требало да буде преполовљен. Уз то, растеретио би се саобраћај на Булевару ослобођења од Дунава до Футошке улице.    

С. Крстић