СПЦ и верници обележавају Велики четвртак
БЕОГРАД: Српска православна црква данас обележава Велики четвртак, успомену на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и његових ученика на којој су установљени најсветији канони хришћанске цркве и пре свих, света тајна причешћа, најсветија тајна евхаристије.
Велики Четвртак један је од најзначајнијих догађаја у току Велике или Страдалне недеље у којој, према хришћанском предању, почиње и завршава се Христово страдање и његова земаљска мисија за спас човечанства.
На Велики четвртак обележавају се четири важна догађаја - свето прање ногу ученицима, Тајна вечера, чудесна молитва и издаја сина Божијег.
Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и поделивши га апостолима рекао: "Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова".
Затим је узео чашу вина и рекао: "Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања греха".
Ове речи Христове понављају се до данас на литургијама пре причешћа.
Исус је на Велики четвртак својим ученицима опрао ноге, учећи их да служе једни другима и говорио о предстојећем страдању.
Уследила је Јудина издаја, након чега су војници ухватили Исуса у Гетсиманском врту.
Исус је у току вечере открио издајство једног од својих ученика, а у Гетсиманском врту је својом личном молитвом указао да је молитва за време невоља, страдања и искушења највећа снага за подношење свих животних потешкоћа, па и телесне смрти.
Велики четвртак је, по узору на прву причест Христову и његових апостола, један од дана одређених за причешће верника, који су, поштујући православни канон, "постили на води".
На литургијама се верници причешћују хлебом или нафором - телом Христовим и вином, које је симбол његове крви проливене за спас људског рода.
У свим храмовима СПЦ на овај празник се служи литургија Светог Василија Великог, која се служи 10 пута годишње, на све велике православне празнике.