Завршена изградња прилазног пута до манастира Савинац у Старим Лединцима
Прилазни пут до манастира Савинац, који је смештен на северном делу Фрушке горе, источно од Старих Лединаца, недавно је завршен, што је председник Покрајинске владе Игор Мировић уз видео јуче објавио на свом Инстаграм профилу.
– Мати Теодора бори се као лавица да обнови манастир Савинац у близини новосадског насеља Стари Лединци, који је срушен још у турској најезди у 17. веку. Надлежни Завод за заштиту споменика културе завршава истраживање, а вредне неимаре сам замолио да изграде прилазни пут – написао је Мировић.
Одлуком његовог преосвештенства владике Василија 2017. године откупљен је већи део земљишта око цркве и тиме је та средњовековна светиња враћена у власништво Српске православне цркве. Владика Василије је те године одредио монахињу Теодору Батинић као настојатељицу која неуморно бди над манастирским поседом дуге и неодгонетнуте историје.
– Овако Господ васкрсава светињу своју преко људи који Њега воле. Манастир Савинац по пронађеним писаним траговима у Матици српској датира крајем 12. и почетком 13. века, а последњи пут молитвено и монашки живео је у време Турака – казала је за „Дневник” монахиња Теодора Батинић. – Од турског доба манастир монашки замире до краја 2018. године. Тада одлуком Његовог Преосвештенства владике сремског Василија започиње обнова Божје светиње зване Савинац, која се налази у месту Стари Лединци. Обнова може да започне, да траје и да се заврши само уз Божју помоћ, а преко људи добре воље. Од почетка 2019. године до данас, притицали су и помогали и млади и стари, а ове године укључиле су се покрајинске и градске управе, као и предузеће „Пут-инвест” као један од донатора за изградњу пута. Завршени су пут и прилаз до манастира, а ако нас Бог поживи, пред нама је још много задатака. Најважнији од њих је обнова цркве и изградња конака за монаштво, али и у овим каменим остацима светосавске светиње радује ме и весели ми душу што је манастир заживео и живи молитвено и литургијски недељом и празницима заједно са народом који овамо долази. Богу нашем нека је слава, а молитве Светог Саве и свих светих нека су увек уз све нас.
Поједини мештани манастир Савинац ословљавају црквом Светог Ђорђа (Светог Георгија), а разлог томе стоји у дугој и немирној историји. Према записима који постоје из 1954. године, у 20. веку били су видљиви остаци средњовековних фресака, међу којима је била и фреска Светог Ђорђа, а пред самим дверима цркве била је и фреска Светог Симеона Мироточивог, којима више нема ни трага. Претпоставља се да изградња овог манастира започета у 12. веку, у периоду између завршетка владавине Стефана Немање и почетка владавине краља Стефана Уроша Другог Милутина Немањића. Манастир Савинац има статус културног добра од великог значаја од 1997. године.
Да би се омогућила обнова, прво је рашчишћен простор око рушевина манастирског комплекса који је преуређен у манастирски конак, те је поред остатака самог храма направљена црква брвнара од дрвених полуоблика, у којој се зими служи литургија.
С. Ковач