Каматне стопе ће расти, не узимати кредите, осим стамбених

- Каматне стопе ће ићи нагоре јер нисмо смирили инфлацију и докле год имамо инфлацију разумно је да централне банке, као што ради и Народна банка Србије, подижу референтне каматне стопе. Банке то сада морају да раде чак и агресивније - рекао је Ђукановић за Танјуг.

Он је оценио је да је инфлација највеће зло у свакој економији, које може да се пореди с канцером у биолошком телу, а да је једини познати лек за ову болест економије дизање референтних каматних стопа и хлађење економије. Ђукановић је истакао да је велики проблем то што смо ушли у инфлаторну спиралу, што потврђује чињеница да и након годину дана од почетка рата у Украјини цене дивљају.

- Надао сам се да ће цене наћи плато на коме ће стати, али то се није десило. Инфлација првих месеци ове године јесте кренула на доле, али сада поново иде на више - нагласио је Ђукановић.

Не играти се с криптовалутама

Што се тиче куповине злата, Ђукановић је навео да је злато традиционално заштита у инфлаторним временима, али да он никада не би имао више од пет одсто портфолија у овом племенитом металу, док улагање у криптовалуте не би препоручио, а посебно не обичним грађанима.

- Криптовалуте никако, оне су чиста шпекулација. Људи с доста новца и могу да ставе одређену количину пара у криптовалуте, али обичном грађанству не саветујем да то учине. Ставити сав новац у криптовалуте значи озбиљно ризиковати своју будућност - оценио је Ђукановић.

Када је реч о улагању у акције на берзама, Ђукановић је рекао да је такав начин инвестирања на Западу традиционално најрационалнији. Истина, и најпасивнији, али и доноси највећи приход на дуге стазе.

Он је истакао да сада никако није препоручљиво подизати кредите, односно једини кредит који би било оправдано узети јесте стамбени и то ако се узима за први стан, па се с плаћања ренте за стан прелази на нови вид плаћања, односно кредитну рату. То је препоручљиво, указао је Ђукановић, када се високе ренте пореде и с високим каматним стопама исплати се узети стамбени кредит.

Ђукановић је оценио и да је сума од 50.000 евра, до које су код нас депозити осигурани, мала и предложио да се повећа на 75.000 евра. Говорећи о томе у шта би они који имају новац могли да га уложе, Ђукановић је навео да инвеститори у кризним временима чекају да се ствари сломе и ударе о дно, па онда купују јефтино, с идејом да када се све окрене то и продају.

- Тако раде велики инвеститори, а није исто да ли је неко професионални инвеститор, односно има ли екстракапитал са стране, или је реч о обичним грађанима. Код нас су некретнине традиционално место где људи паркирају новац, а ја мислим да то није најефикаснији начин  - рекао је Ђукановић.

Дејан Гавриловић из Удружења потрошача „Ефектива” указује да постоји шанса да они који сада подигну кредит могу, уколико би дошло до пада каматних стопа, проћи боље, али наглашава да се не може предвидети како ће се то одвијати.

По његовим речима, пре седам-осам година каматне стопе су биле ниске и за кредите у еврима и у динарима.

- Стамбени кредити у еврима тада су били никад повољнији, еурибор је био дуго негативан, а када се на то дода маржа банке, каматне стопе су биле од два до 2,5 одсто - рекао је Гавриловић.

Он је указао да се пре око 15 година вредност еурибора кретала од 4,5 до скоро пет одсто, пре пет- шест година еурибор је био негативан и тако је било до почетка прошле године, када је почео да расте и сада је 3,1 одсто. По његовим речима, период ниских каматних стопа био је мамац за грађане и они сада плаћају знатно веће каматне стопе.

- У овом тренутку белибор није стигао да испрати раст референте каматне стопе јер је НБС повећао референтну каматну стопу 10. марта, али ће се то током следеће недеље нивелисати и белибор ће бити око 5,8 одсто - рекао је Гавриловић.

Он је додао да банке никада не губе и да ће се то видети када изађу биланси банака за 2022. годину. НБС је повећала референту каматну стопу, као и Европска централна банка, грађани плаћају веће рате, али се нико не пита где одлази тај новац - нагласио је Гавриловић.

Д. Млађеновић