Кластер: Стабилизација цена некретнина 2023, НБС: камате се могу доста мењати

Председник Управног одбора Кластера некретнина Ненад Ђорђевић рекао је за Танјуг да је смањена стопа одобрених стамбених кредита за prеthodnu годину, али не драстично као што се наводи у јавности, јер према подацима Републичког геодетског завода у 2020/21. години стопа одобрених стамбених кредита била је 30,31 одсто, а у 2022. години 26 одсто и то смањење првенствено је узроковано ратом у Украјни и растом еурибора. Ђорђевић објашњава да, са друге стране, опет због неизвесноти и страха, доста грађана новац са штедње усмерава на куповину некретнина, узимајући у обзир да су прошле године значајно порасле закупнине због доласка руских и украјинских држављана и тај вид улагања је постао рентабилнији, јер како објашњава Ђорђевић, омогућава већи принос и повраћај инвестираног него раније.

"Постоји потражња за стамбеним кредитима која је узоркована растом еурибора и једном климом у друштву која је везана за рат у Украјни, неизвеснот, јер људи не знају шта да очекују у наредних годину, две у нашој глобалној економији, а и психолошки фактор ту доста утиче, међутим, наше тржиште у односу на тржиште на Западу није много зависно од стамбених и других кредита којима се финансира купопродаја непокретности", истакао је он. Он додаје да је то због тога што је и раније, у време када је учешће кредита у финасирању купопродајних трансакција на тржишту некретнина било највише, ипак није прелазило 14,15 одсто у укупном броју трансакција, које се одвијају на тржишту некретнина, док је на Западу и у САД то 80 до 90 одсто.

Ђорђевић објашњава да је то због тога што је наше тржиште инвестиционо, јер наши продавци када продају неку некретнину они не желе да тај новац улажу у неки други вид штедње, него даље купују некретнине и то генерише тражњу на нашем тржишту. Он истиче да грађани када размишљају о узимању стамбених кредита размишљају о каматама, међутим треба да обрате пажњу на цене некретнина на тржисту. "Ако трзиште расте, као што је то била ситуација до сада и раст камата неће бити значајан трошак, због тога што ако грађани не купе некретнину, него чекају даље са куповином, у томе колико порасту цене некретнина изгубиће много више, него што ће одређен период плаћати већу камату, због веће базне камате, односно еурибора, који на овом нивоу може да остане највише две, три године, а ако плате стан скупље за шест месеци, годину дана, 20 или 30 хиљада евра, то је много већи трошак, него да се сада мало неповољније задуже", објашњава Ђорђевић. Он каже да је промет исти када је у питању и староградња и новоградња, зато што у староградњи постоји велика понуда, а и одређен број купаца због локације и цене бира староградњу, док млађи и купци из иностранства желе да купе некретнину у новоградњи. Из Народне банке Србије за Танјуг кажу да је просечна пондерисана каматна стопа на новоодобрене евроиндексиране стамбене кредите у јануару 2023. је износила 5,4 одсто и у односу на јануар 2022. виша је за 2,9 одсто, што прати раст еурибор стопа за које су каматне стопе на ове кредите најчешће везане.

Они истичу да су стамбени кредити највише допринели расту укупних кредита становништва у 2022, а крајем 2022. њихово учешће у укупним кредитима становништву премашило је 40 одсто. "У 2022. години становништво узело 127,6 милијарди динара нових стамбених кредита, што је свега 8,4% мање у поређењу са рекордном 2021. годином, када су каматне стопе на нове стамбене кредите биле на најнижем нивоу", рекли су у НБС.

Резултати анкете о кредитној активности банака указују да је тражња становништва за стамбеним кредитима у prеthodna два тромесечја смањена у одређеној мери због раста каматних стопа, као и раста цена непокретности, али подаци о оствареном расту стамбених кредита, као и обиму узетих кредита, за сада то не показују, истакли су у НБС. Они додају да у погледу валуте у којој се узима стамбени кредит препорука је да клијенти пре свега узму у обзир валуту у којој се остварују приходи и да је омогућено учешће за прву некретнину од 10 одсто. "Одлуком Народне банке Србије у јуну 2020. године омогућено је финансирање куповине прве стамбене непокретности кредитом уз учешће од 10 одсто, будући да је прописано да банка може физичком лицу одобрити стамбени кредит за куповину прве стамбене непокретности који је обезбеђен хипотеком на непокретности под условом да је обезбедила да износ тог кредита није већи од 90 одсто вредности те непокретности", рекли су у НБС. Додају да није реч о привременој мери, већ о трајном системском решењу и банке могу ову могућност да искористе и уврсте овакве кредите у своје понуде.

Из НБС кажу да постоје одређени подстицаји за узимање стамбених кредита и од стране Владе Републике Србије, а односе се на подршку породици са децом при куповини прве непокретности под предвиђеним условима. НБС усвојила је мере усмерене на олакшавање услова отплате стамбених кредита грађанима, чиме се банке даље подстичу да продуже рок отплате стамбених кредита за додатних пет година у односу на иницијално уговорен рок, додају из НБС. Истичу да је НБС у prеthodnom периоду предузела више активности како би и у условима кризе грађани традиционално остали уредне платише по кредитима и додају да се надају да ће се наставити повољан тренд у стамбеним кредитима као и да ће грађани бити обазриви у погледу задуживања, као до сада јер се ради о задуживању на дуге рокове.