окоТВоко: Господски у Аустрији, без телевизије

Гледао сам ОРФ 1, ХД, ОРФ 2, Дас ерсте, ЗД, РТЛ Аустрија, Просибебен Аустрија, АТВ 1, АТВ 2, РТЛ 2 Аустрија, Супер РТЛ Аустрија, Vox Аустрија, Кабел 1 Аустрија, Пулс 4 Аустрија, Арте 5, Теле 5, Аустрија 9, ОРФ 3, Пхоених, АТВ Аустрија, Бибел ТВ, Вива Osteraich, Регионал ТВ Салцбург, ОРФ Салцбург... Било је и добро познатих канала на тој кабловској понуди: РТС САТ, ХРТ 1, ХРТ 2, ОБН, БН телевизија. Као што је била понуда канала за земље из којих долази већина туриста.

Схватио сам да је телевизија огледало једног народа и културе па и стања нација. Нисам видео ниједан ријалити програм. Нисам видео ни један програм у којима седе теоретичари завере. Нисам видео ниједан музички канал где доминирају силикони и голотиња. Само строго специјализовани музички канали поп, рок, етно, попут Аустрија Вива канал. Ако се пушта музика онда се пуштају шлагери или традиционална аустријска музика. Осећа се тај дух културе Марије Терезије. Кад човек дође у ову земљу кад види културу, опуштеност људи, кад види на који начин они поштују своју историју, како су од сваког туристичког пункта направили спектакл. Како поштују своју историју и како поштују Волфганга Амадеуса Моцарта, од музеја до пригодних вечери организованих са његовом музиком.

Тамо вам не пада на памет да кукате да сте метеоропата. Све иде лакше. Најлакше иде живот без наших телевизија. Тек са те километарске дистанце видите колико ми лошег програма гледамо на нашим телевизијама. Колико смо контаминирани токсични енергијама. Аустријанци су народ хедонизма. Воле да попију, воле да поједу. Воле да галаме уз чашицу пива. Али ако је забрана пушења у кафићима, зна се где се дувани и нема митинговања. Богатим друштвеним животом, телевизије су постављене на место где им и припада. ТВ не би требало да буде најважнија ствар на свету. Исто је и са мобилним телефонима користе се умерено а у појединим кафићима нема чак ни wi-fi мрежа јер је циљ изласка у кафану дружење, а не да се гледа Јутјуб или Тикток и ови наши портали који стално нешто и неког испевају. Није то смешно. То је тужно. То је немоћ. Ништа не можемо да променимо у свом животу али зато ћемо као да се смејемо глупостима које смо видели на телевизији. Мало Морген. Пошто сам рођени Новосађанин препознао сам у свом васпитању тај дух Аустро-угарске и сад ми је јасно зашто се згрозим кад видим понашања појединих лујки и медијских луда на нашим медијима. Ми смо једноставно изгубили компас шта је нормално а шта није. Где је професионализам а где почиње манипулација и егзибиционизам. И сматрам да у процесу менталне детоксикације треба ићи у Салцбруг овог пролећа ако већ нисте одлучили која је дестинација најбоља за вас. Видећете да Европска унија није пропала него да заиста лепо живе и то животом од пет звездица. Ако је нешто мало скупље, они имају леп стандард, а то лечи сваку фрустрацију. Вреди путовати физички али и даљинским, неопходно је спасавати своју психу. И вреди угасити телевизор, компјутер и мобилни телефон и тек тада ћете видети колико живот може бити леп. Угасити телевизор и вратити се себи. И ништа нећете пропустити. Ако сте баш садо-мазо тип, кад дођете кући с путовања, премотаћете ТВ програм и погледати на Јутјубу шта сте пропустили. Лично, нисам то још урадио. Гледам слике с путовања, ментално живим аустроугарски, лековито је за душу.

Александар Филиповић