У недељу двадесет година од убиства Зорана Ђинђића
БЕОГРАД: Сутра се навршава 20 година од убиства Зорана Ђинђића, првог демократски изабраног премијера у Србији и председника Демократске странке.
Премијерка Ана Брнабић и чланови њеног кабинета положиће сутра венац на месту на коме је Ђинђић убијен у дворишту Владе Србије.
Зоран Ђинђић убијен је 12. марта 2003. године, испред Владе у Немањиној 11, а на њега је пуцао снајпером припадник Јединице за специјалне операције (ЈСО) Звездан Јовановић.
За његово убиство су на по 40 година затвора осуђени некадашњи командант ЈСО Милорад Улемек Легија и Јовановић као непосредни извршилац, те десеторица саучесника, док су двојица вођа "земунског клана" Душан Спасојевић и Миле Луковић Кум убијени у полицијској акцији приликом хапшења.
Ђинђић је сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, уз присуство више од 70 страних државних делегација, док је у погребној поворци било више стотина хиљада градана.
За време Ђинђићевог мандата покренут је процес демократизације друштва и коренитих економских и социјалних реформи.
Рођен је 1. августа 1952. године у Босанском Шамцу, а дипломирао на Филозофском факултету у Београду 1974. године, да би докторирао 1979. године на Универзитету Констанц, где је радио као асистент, а до 1990. године боравио је у Немачкој и на универзитетима и институтима друштвених наука у Бону и Франкфурту.
У Србију се враћа 1990. године и постаје један од оснивача ДС.
Ђинђић је заједно са другим српским интелектуалцима, дисидентима и продемократским активистима основао Демократску странку, засновану на темељима и сличном концепту предратне Демократске странке Љубомира Давидовића.
Постао је председник Извршног одбора партије 1990. године, када је добио и посланички мандат у Скупштини Србије.
За председника Демократске странке, уместо дотадашњег Драгољуба Мићуновића, изабран је 1994. године. Био је посланик у прва три вишестраначка сазива Народне скупштине и Већу република Скупштине СРЈ.
Ђинђић је био један од носилаца петооктобраских промена 2000. године и један од најистакнутијих лидера Демократске опозиције Србије (ДОС), коју је чинило 18 странака.
Демократска странка, чији је председник био, постала је највећа странка у оквиру ДОС-а који је освојио 64,09 одсто гласова на парламентарним изборима у децембру 2000. године и добио 176 од 250 посланичких места у Народној скупштини.
Ђинђић је изабран за председника Владе Србије 25. јануара 2001. године и ушао је у историју као први демократски изабран премијер Србије, после пада Слободана Милошевића са власти.
На месту премијера био је до 12. марта 2003. године, када је на њега пуцано испред зграде Владе Србије, после чега је превезен у Ургентни центар, где је после покушаја реанимације, убрзо преминуо.
Његово убиство многи анлитичари и политичари тумачили су као намеру да се заустави процес демократизације и модернизације друштва и коренитих економских и социјалних реформи након пада режима Слободана Милошевића.