Новак Ђоковић, сам против свих, до коте 378

Упркос томе што мушка и женска конкуренција не могу да се пореде, Ђоковић је ушао и у ту статистичку „трку“ и по правилу, победио.

Када је играо најквалитетнији тенис на планети, тада се причало о томе да су бројке оне које одређују најбољег свих времена. Чуо их је и решио да од тада отклони све дилеме, да сруши све рекорде. Мало по мало, како се на вечним листама различитих статистика у самом врху све више помињало име и презиме Новак Ђоковић, то је више почело да се прича о „естетици“, „лепоти играња“, „таленту“. Новак није играо на око „леп“ тенис, није имао толико „елегантне“ покрете, и на крају, није био једнако талентован као они са којима га увек пореде, Рафаел Надал и Роџер Федерер, пре свега овај други.

Један од разлога што се управо тај параметар узима у обзир, када је реч о најбољем свих времена, јесте што су сви они прилично субјективни. Како се мери „таленат“, „лепота“, „елеганција“? Да се и мери, због чега би она уопште имала везе са квалитетом? Не побеђује ли најбољи, а не најелегантнији? Чак и да се све то узме у обзир у овој конверзацији, Ђоковић и те како има аргумената. Можда је, према речима француског тенисера Жила Симона, Новаково враћање сервиса од 220 км/ч под ноге ривалу еклатантан пример талента. Ко још други то ради? Како то може да се научи, а да није урезано у тениску ДНК?

Алкараз: Новак Бог тениса

Други тенисер света Карлос Алкараз пробреним речима говорио је о највећем конкуренту на АТП листи, најбољем на планети, Новаку Ђоковићу.

– Нема слабости. Сваки ударац му је изузетан. Његова физичка кондиција је беспрекорна, ментално такође. Он је попут Бога, годинама сам му се дивио јер је успео да остане на истом нивоу, да буде увек на врху. То је стварно јако, јако тешко, дивим се томе – рекао је Алкараз.

Лепота. Не постоји лепши тенис од Ђоковићеве чувене комбинације „6-1, 6-2“. Тим резултатом својевремено су испраћени Рафаел Надал, Роџер Федерер, Енди Мареј. Да српски тенисер није заборавио на ту „комбинацију“, подсетио је против Де Минора у Аустралији. Није знао шта га је снашло. Био је то врхунац тениске естетике и елеганције.

Може да се прича и о томе да величина неког спортисте није искључиво везана за терен. И то је тачно. Не постоји бољи пример од нетениског краља „белог“ спорта од Новака Ђоковића. Митска прича о томе како се појавио као „трећи“, савладао несавладиве Надала и Федерера и постао „једини“. Начини на које је то радио. Швајцарац све може да гарантује, али да ће победити Ђоковића после две меч лопте, то никако. И то се дешавало више пута. Када неко, наизглед највећи, има комплекс против највећег ривала, менталну баријеру због које не може да заврши меч, онда он није највећи. Новак је. И на крају, цела ситуација у вези са Аустралијом. Није Ђоковић пролазио кроз голготе као што је то био случај са Касијусом Клејом, који је због својих уверења завршио у затвору. Времена су другачија у односу на она пре 50 година. Данас су такве ствари незамисливе. Упркос томе, Новак је у Мелбруну доживео оно што не би ниједан спортиста његовог ранга. Грешком других био је у имиграционом затвору, судило му се, на крају је и протеран. И није због тога заувек затворио врата Аустралији. А могао је и било би сасвим оправдано. Вратио се и победио их све, након чега је уследила лавина емоција. Не постоји лепша спортска прича у овом веку.

"Никад нисам видео таквог играча"

Пол Анакон, бивши тренер Пита Сампраса и Royеra Федерера, импресиониран је издањем Новака Ђоковића на Аустралијан опену. Српски тенисер је освојио десету круну у Мелбурну пошто је у финалу у три сета победио Грка Стефаноса Циципаса.

Анакон, који је помно пратио дешавања на турниру, кратко је сумирао шта је видео од стране Новака, који се поново вратио на прво место листе најбољих тенисера.

– Никада нисам видео играча којем је теже учинити да се на терену осећа неугодно. Новак Ђоковић је једноставно другачији, број 22, задивљујуће, честитам и хвала ти много што можемо да уживамо гледајући те – поручио је Анакон.

Доказ да ни то све није довољно за признање највећег, као ни превласт у готово свим статистичким параметрима, јесте вештачки створена прича управо о „рекорду“ Штефи Граф који треба да обори. Никада у историји неког спорта се неки мушкарац није поредио са достигнућима у женској конкуренцији. Сада јесте, мора да се измисли било шта, било ко, ко ће бити испред Новака. Макар то била и тенисерка. И то је ваљда знак неке доминације, али и ту полако нестају аргументи. Ђоковић је почео 378. недељу на врху АТП листе, чиме се превазишао Графову, која је исто учинила на ВТА листи.

Пре Новаком је још много недеља на челу каравана, а шта је следеће у тениској јавности што ће му оспорити? Да ли ће, када обори рекод Џимија Конорса од 109 трофеја укупно рећи да је то све ванвременски, али да му фали седам трофеја, како би се изједначио са фудбалским клубом Ренџерс, једним од најуспешнијих у историји. Видећемо шта је следеће у тој кухињи. Док то не видимо, рекорда ће бити све више, а аргумената да се било шта оспори, све мање.

В. М. Петровић

Највише недеља на АТП/ВТА:

1. Новак Ђоковић 378

2. Штеги Граф 377

3. Мартина Навратилова 322

4. Серена Вилијамс 319

5. Роџер Федерер 310

6. Пит Сампрас 286

7. Иван Лендл 270

8. Џими Конорс 268

9. Крис Еверт 260

10. Мартина Хингис 209

- Рафаел Надал 209