Воша убедљивo надиграла Колубару на Карађорђу
НОВИ САД: Садржајнијом игром у другом полувремену Војводина је против Колубаре постигла седму победу (3:0) на домаћем терену у овом првенству, уз два пораза и два нерешена резултата.
Прво полувреме развлачило се без садржаја и без елемената који би наговестили идеју домаћих фудбалера. У одбрамбеном систему гостујуће одбране 5-3-2 сви Војводинини покушаји завршавани су у доменима покушаја, изван шеснаестерца голмана Станивуквића. С друге стране, Колубара је одбрамбени зид у неколико наврата трансформисала у нападачи 3-5-2 са истуреним Вукушићем и Илићем испред голмана Царевића.
Три пута су њих двојица запретили, после брзих противнапада које је, по правилу, водио Кочић уз леву аут-линију. Примарни одбрамбени Кочићев задатак био је да мотри на Кабића, стрелца водећег гола на гостовању код Црвене звезде. Колико је у томе успео сведочи замена у полувремену када је уместо Кабића без учинка игру наставио Бараје.
Бакић и Васиљевић су удвајали Малбашића, Ћосић и Миличевић Чумића, па је у таквим околностима два пута Симић покушао соло акцијама али без жељене завршнице.
Нагађања и претпоставке шта би било и како би се одвијало друго полувреме предупредио је Вељко Симић у првом минуту наставка, голом за вођство домаћег тима. Акцију је уз десну аут-линију повео један од најбољих играча утакмице Лазаревић, његов центаршут у шеснаестерац кратко је одиграо Малбашић за Симића, који је прецизним шутем са десетак метара савладао Станивуковића.
Водећи гол мотивисао је домаће играче за надградњу и игре у резултата у минуитима који су следили. Шест корнера за 15 минута, три пута више него за читаво прво полувремене, анимирали су и гледаоце на западној трибини да се навијањем усагласе са бучним севером. У том интервалу Станивуковић је зауставио шутеве Чумића из слободног ударца и Бараја, да би у 59. минуту Витас из повољне позиције шутирао изнад пречке.
Опроштај од Михајловића
Фудбалери Војводине истрчали су на терен у мајицама са ликом Синише Михајловића и на тај начин одали пошту легендарном члану шампионске генерације 1989. године.
Истовремено, минутом ћутања одата је пошта Синиши, и донедавном председнику клуба Драгољубу Самарџићу као и жртвама разорног земљотреса у Сирији и Турској.
Колико је Витас, као непроцењива вредност на позицији централног бека, користан у нападу сведочио је моменат у 64. минуту. Милићевић га јесте зауставио, али прекршајем за једанаестерац, који је сигурно реализовао Чумић. Пет минута касније одличном интервенцијом и голман Војводине Царевић уградио је себе у тријумф свога клуба, када је испод пречке зауставио лопту коју је упутио Бакић.
Севнуо је потом прецизно изведен противнапад Војводине коме је недостајала ефикасна завршница, уместо у оквир гола Симић је лопту послао изнад пречке у гол аут.
Коначно, у 74. минуту и Малбашић се уписао у листу стрелаца. Тај гол вредело би погедати у видео извештајима са утакмице: у лежећем положају, леђима окренут ка голу, Малбашић је петом захватио лопту и кроз ноге голману Станивуковићу послао је у мрежу, за коначан резултат утакмице у којој је Војводина дуго тражила кључ за лазаревачку браву, да би на крају убедљиво потврдила резултатски брејк постигнут у дербију са Црвеном звезудом пре седам дана.
Л. Бакмаз
Војводина – Колубара 3:0 (0:0)
НОВИ САД: Стадион Карађорђе, гледалаца 1.500, судија Милан Илић (Ћуприја), стрелци: Симић у 46. Чумић у 65. (11 м) и Малбашич у 74. минуту, жути картони: Зукић (Војводина), Лончар, Ћосић, Милићевић (Колубара).
ВОЈВОДИНА: Царевић 7, Лазаревић 7,5 (Бјековић), Витас 7,5, Траоре 6,5, Ђорђевић 6,5, Зукић 6,5 (Буснић), Топић 7 (Милетић), Кабић 6 (Бараје), Симић 7, Чумић 7 (Милошевић), Малбашић 7.
КОЛУБАРА: Станивуковић 5,5, Ћосић 6 (Ђокић), Васиљевић 6, Милићевић 5,5, Бакић 6,5, Лончар 6 (Муса), Николић 6,5, Милојевић 6 (Садиковић), Кочић 6,5, Илић 6 (Багарић), Вукушић 5,5 (Ђурановић).