Књига "Јасеновац и ми": Култура заборава мора прерасти у културу сећања

Књигу као велику збирку текстова различитих аутора, приредио је др Владимир Димитријевић, који је говорио на представљању дела, док су уз њега учествовали и - др Слободан Антонић и издавач Зоран Колунџија, оснивач куће "Прометеј". 

Поднаслов књиге гласи "Српска култура сећања на усташки злочин геноцида". 

Дело на 235 страна садржи четири поглавља - "Срби, Индијанци и "Блажени Алојзије": Уместо предговора", "Српска култура сећања и Јасеновац: Изазови и одговори", "Апели за одбрану истине о Јасеновцу" и "На путу чувања истине". 

Како је открио приређиваћ, публициста и књижевник др Владимир Димитријевић, захваљујући анкети о месту Јасеновца управо у српској култури сећања, на сајту "Стање ствари", он је приредио зборник текстова "Јасеновац и ми", који садржи размишљања многих аутора на ову тему и тако је почео да се ствара материјал за будућу књигу. 

Он је прикључио још мишљења и текстове у овом зборнику потписују: Никола Живковић, Миломир Степић, Мило Ломпар, Стефан Каргановић, Драгиша Бојовић, Драган Хамовић, Милан Ружић, Владимир Умељић, Срђан Воларевић, протојереј-ставрофор Др Стојиљко Н. Кајевић, Дејан Мировић, Јован Пејин, Зоран Чворовић, Александар Лазић, Владимир Димитријевић, Слободан Антонић, Никола Милованчев, Славица Гароња Радованац, Маринко Вучинић, Милош Ковић и уредник Зоран Колунџија.

"И даље је на снази тај покушај да се Србима ускрати право да се осећају као жртве, што се могло читати на сајту. Време у коме живимо је такво да се стално суочавамо са тим да су Срби одавно на стубу срама. Морамо имати у виду да је памћење темељ сваког народа", истакао је Димитријевић, родом из Чацка, дипломац са београдског Филолошког факултета, одсека за Српски језик и књижевност. 

Приређиваћ је навео да збирка садржи кратке и дуже текстове на тему концентрационог логора истребљења Јасеновац који су у селу истог имена основале власти НДХ - Независне државе Хрватске у окупираној бившој Југославији за време Другог светског рата. 

У делу се налазе озбиљне анализе, чак и једна песма, сонет Драгана Хамовића. 

"Кључ је у историографији Јасеновца. Односно, шта је смисао Јасеновца у српској историји, има ли уопште смисла? То је била таква провала зла да се речима не може појмити. Како је Бог дозволио да се деси Јасеновац? Како смо ми то дозволили?", питао се Димитријевић, указујући на страхоте од 1941. до 1945. године, где су у логору смрти убијани Срби, Јевреји, Роми, као прави геноцид. 

Димитријевић је издвојио и текст издавача Зорана Колунџије који је раније изашао у нашој дневној штампи, а представља попис више од 170 људи настрадалих у овом злогласном логору, са презименом - Колунџија. 

"Ова књига би требало да буде глас онима који су преживели ту страхоту. Али, свако носи Јасеновац у себи, зато је и такво име књиге. Јасеновац сам ја, и ви, Јасеновац смо сви ми. Надам се да ће ова књига бити тек почетак и да ће се настављати писање о томе. Сви ми живимо Јасеновац", закључио је Димитријевић, иначе писац многих књига на тему духовности и православља, као и дела о Достојевском. 

Издавач Зоран Колунџија, аутор текста "Јасеновац никада није био табу тема", надовезао се на ту тему да би ова књига, невелика по обиму, могла бити подстицај за приређивање наставка или серије издања са овако трагичном тематиком. 

"У мојој свести ово је веома посебна књига, наравно не само због чињенице да се и мој текст налази унутра. Књига представља покушај нормалних људи да на нормалан начин изнесу веома важну тему, а то не бисмо постигли, да није било огромног Владиног залагања као приређивача", нагласио је Колунџија. 

Социолог, политиколог, публициста и политички аналитичар Слободан Антонић сматра да ниједна књига која се појавила о Јасеновцу у последње време, није сувишна, напротив, свака му је корисна, драгоцена, добродошла. 

"Јасеновац је симбол хрватског геноцида над Србима и једини је уништен логор од свих, тамо нема ништа, само ливада, као да никад није ни постојао. Било је то место правог космичког бола и ужаса, најстрашније место у нашој историји, толике патње и мучења", рекао је Антонић, који у књизи "Јасеновац и ми" потписује текстове - "Ко је направио Јасеновац - фашисти или Хрвати?" и "Траума Јасеновца". 

Антонић је оценио да су сви текстови, различитих жанрова, веома занимљиви, имају лепу мисао и реченицу, кроз анкете, публицистичке и новинске записе. 

"Култура заборава је на снази и она као да поново убија те невине људе, жене, децу, мушкарце. Мора увек бити присутна култура сећања. Права траума геноцида, јер ти људи нису убијани зато што су нешто урадили, погрешили, скривили, већ због онога што јесу, свог порекла, јер припадају одређеном народу, због тога како су рођени", закључио је Антонић, универзитетски професор и аутор великог броја књига из социологије и политике. 

Маринко Вучинић, аутор текста "Јасеновац и наша култура сећања" у овој књизи, питао се како је могуће да се и данас овај злогласни логор пакла маргинализује као тема, те се сложио са Димитријевићем да се опет одузима право Србима на виктимизацију, ствара се демистификација да наш народ није толико патио. 

Он је приметио да тек сада поједине школе иду на екскурзије да би обишле Јасеновац и нешто научиле, али да то није довољно, те да је борба за сећање данас везана за политичку вољу. 

"Јасеновац је наша борба за идентитет и на томе морамо инсистирати. Али ако немамо често говор о томе, не пише у школским уџбеницима, онда немамо ни свест о томе. О чему онда причамо? Зато је питање Јасеновца дефинитивно маргинализовано, као да смо поново на самом почетку ове приче, нажалост", закључио је Вучинић. 

На корицама књиге, приређиваћ Димитријевић је записао да нам нико не може бити крив због наше пословичне површности, неозбиљности и недостатка елементарног осећања и дужности за развијање наше културе сећања, јер то нико други неће урадити, ако ми сами не схватимо да је то наш дуг, не само према жртвама већ, пре свега, према будућим генерацијама.

"Разумети природу зла значи спречити да се оно понови, а најопасније су илузије и лажи. Све што нам је данас потребно јесте – истина. У овом тренутку, то значи: разумети прошлост и трезвено, мирно сагледати садашњост. Верујемо да ће ова књига бити скроман допринос памћењу жртве, без кога је свако друго памћење немогуће. Јер, жртва је темељ заједнице, а, како је говорио Жарко Видовић, историјске свести нема без свести о злу", записано је у књизи.