Другари изненадили Зорана Лудошког по повратку из Мелбурна

Припремили су му поклон и торту на којој је писало "За нас си најбољи".

– Заиста су ме изненадили и одушевили. Баш лепо са њихове стране. Хвала им пуно на томе. Мама је сачекала мог тренера Николу Мојсина и мене на аеродрому. Прво смо одвезли тренера, а онда смо ми дошли кући. Мама ми је рекла да дођем на терасу да ми покаже шта имамо. А онда ме је сачекало изненађење – сви моји најбољи другари су били тамо. Баш су ме одушевили – испричао је Зоран Лудошки.

Подсетимо, Зоран је победом започео јуниорски Аустралијан опен. У првом колу је савладао такмичара из Аустралије, док је у другом колу претрпео пораз од 15. носиоца, Бугарина Адријана Џенева. Био је ово Зоранов први јуниорски гренд слем у каријери и због тога је осећао велики притисак.

– Меч првог кола почео сам под великим притиском. Међутим, како је игра одмицала, пролазио је и притисак и био сам опуштенији. У другом колу сам цео меч имао трему, нисам уопште могао да се опустим. Једноставно, нисам одиграо ни 30 одсто свог тениса. И поред тога, имао сам шансу да победим и прођем друго коло – сумира резултате наш млади саговорник.

Зоран истиче да је на трибинама било доста српских навијача који су му пружали подршку.

– Они су углавном долазили због Новака Ђоковића, али када виде да на јуниорском Аустралијан опену има српских играча, дођу да нас бодре. Навијали су за мене. Значила ми је њихова подршка, али сам осећао притисак и обавезу да их не разочарам и да не одиграм лоше, јер су они дошли да ме подрже – наводи Лудошки, који је имао прилику и да даје аутограме младим српским навијачима.

Одмах по повратку у Србију Зоран је наставио са тренинзима, јер га за две недеље очекују два турнира у Египту. Један је прве категорије ИТФ-а, а други А категорије, и оба се играју на шљаци.

Недељу дана ће тренирати на бетону, а друге недеље прелази на шљаку.

– Имам dovoqno времена да се спремим. Тренирам у Спортско-рекреативном центру "Спортленд" у Новом Саду, где су заиста сјајни услови. Радим са тренером Филипом Пароцијем и кондиционим тренером Александром Јанковићем. Наравно, увек је уз мене и мој главни тренер Никола Мојсин, који ми је, уз помоћ prijatеqa, и омогућио да тренирам у Новом Саду. Хвала им пуно што ми помажу и верују у мене – поручује Зоран Лудошки.

Иначе, ово је једна од најважнијих година у Зорановој каријери, с обзиром на то да ће ускоро почети такмичења у сениорској конкуренцији. Све ово изискује озбиљна финансијска средства за која су се и до сада Зоран и његови родитељи сналазили како знају и умеју. Стога се надају да ће се наћи донатори и спонзори који ће подржати јуниорског државног првака на његовом путу до трона на коме се налазе највећа имена српског спорта.

Ж. Балабан