Ања Бекер из Ирске кренула пешке до Јерусалима
Многи од нас су последњих година свакодневно уз помоћ апликације за мобилни телефон мерили број направљених корака и пређену “километражу” тог дана и у зависности од цифара које се покажу на екрану варирало би и задовољство које је, математички речено, “управо сразмерно” са физичком активношћу коју смо остварили.
Замислите онда количину задовољства коју осећа pеdеsеttrogodišnja Ања Бекер, рођена Холанђанка која већ 20 година живи у Ирској, која је 2. априла 2022. године кренула из Вест Корка у Ирској на пешачење до Јерусалима (око 7 хиљада километара) и тренутно је на пар дана паузе у Новом Саду, отприлике на половини свог путовања.
Иако за себе каже да је ходочасница, кроз разговор са њом се пре може закључити да долази из неког алтернативног света, у којем важе друга правила и поштују се друге вредности које су у религијама углавном само декларативно присутне, а када се томе дода да Ања свира харфу (коју и на овом путовању носи са собом), јасно да разговарате са особом каква се ретко среће. На неизбежно питање откуд у Србији и како се одлучила на такав подухват, Ања уз смех одговара да јој је ово треће такво пешачење и да је све почело као нека врста активизма.
- Још пре тридесетак година сам од од једног нашег професора чула причу о ходочасницима који су за време крсташких ратова стигли до Јерусалима са својим харфама и та прича ме је дуго “прогањала”: како су у то време успели то да изведу? Онда је 2010. године у Ирској објављен чувени “Марфијев извештај” о случајевима злостављања у оквиру цркве што ме поприлично наљутило јер сматрам да је било какво злостављање недопустиво. Иако нисам претерано религиозна, одлучила сам да са харфом кренем на ходочашће до места Сантјаго де Компостела у Шпанији, што уз Рим и Јерусалим чини три највећа и најпознатија ходочашћа у хришћанском свету и да на неки начин скренем пажњу на те проблеме – појашњава своје мотиве Ања Бекер.
Међутим, како сама каже, то прво пешачење до Шпаније (око 2.300 км), а затим 2018. године и до Рима (око 3.000 км), променили су не само њену мотивацију за такве подухвате, већ добрим делом и њен приступ животу.
- Ту неку љутњу или протест на овим пешачењима замениле су друге ствари као што су помирење са собом и са окружењем и стална потрага са спокојем. Постајеш свеснији за шта си све способан и наравно ту су непроцењива искуства упознавања људи, места и читавих култура које сам сретала при чему су се рушиле многе предрасуде које сам имала као представник “западног света”. Као и сви људи и ја трагам за суштином и сврхом живота. Не могу рећи да сам то дефинитивно пронашла на ходочашћима, али сам сада сигурна да се све то налази у нама. Постављањем правих питања и прихватањем изазова који шире наше видике, приближавамо се одговорима на та велика питања и тај процес траје до краја наших живота, тако да бих се свакако сложила са оном констатацијом да је важније путовање од саме дестинације – каже Ања Бекер која ће, када заврши пешачење до Јерусалима, постати прва жена која је прешла три највећа хришћанска ходочашћа носећи харфу са собом.
Ања је у Србију из Мађарске ушла 1. јануара, а за ових десетак дана најјачи утисак на њу су оставили људи које је упознала.
- Оно што могу рећи јесте да су људи у Србији врло отворени и гостољубиви. Иако се нисам са свима сложила око неких ствари, допада ми се та спремност да се разговара о свему, поготово о историји која је на овим просторима прилично компикована – каже Ања кроз смех и додаје да је прошла кроз јако леп предео уз Дунав, али и да је била непријатно изненађена количином смећа које је видела успут.
Нико Перковић