Маринковић: Права истина о случају Рачак излази на видело и у свету

"Била сам истражни судија Окружног суда у Приштини и тада сам извршила увиђај у селу Рачак. Све ове године од првог дана и прикупљених доказа сам говорила да је истина о догађају у Рачку та да се 14. на 15. јануар десила антитерористичка акција коју је извела српска полиција у рашчишћавању терена и хапшењу терориста који су деловали дуже време на подручју Рачка и околних села", каже за Танјуг Маринковић. 

Додаје да је дошло до сукоба тадашњих југословенских снага и ОВК и да су у том сукобу, како каже погинули припадници терористичке организације.

"На основу доказа пронађених на месту догађаја и на основу судско - медицинског вештачења, а на основу узрока смрти код свих 40 тела које смо пронашли у џамији, закључак и данас стоји да је смрт код њих наступила од повреда нанетих из ватреног оружја из даљине и у седећем положају, што указује да није било никаквог масакра", наводи Маринковић. 

Додаје да нису уопште били недужни сељани и цивили у Рачку што је, како каже, лаж која је пласирана у старту. 

"На основу те лажи и преваре искоришћен је Рачак као повод за НАТО агресију на тадашњу СРЈ", истиче Маринковић и додаје да је истина о догађају у Рачку на страни Србије. 

Маринковић наводи да су тада и Вилијам Вокер и његови заменици, али и страни новинари који су били у тренутку акције на КиМ, знали истину, али им, како тврди, није одговарала.

"У том тренутку нису хтели да чују истину, нити да сарађују с нама као надлежним органима. Увиђај је требало да изврши надлежни истражни судија, а Вокер и његови сарадници су могли да присуствују томе, да се заједнички одради увиђај. Али они су и пре завршеног увиђаја изашли са нетачним подацима, што указује је да је то био унапред припремљен сценарио и да су то намерно урадили и искористили као повод за бомбардовање", рекла је она. 

Сматра да истина у том тренутку није могла да буде пласирана, нити су хтели да је чују. 

"Као што многи и данас неће да чују истину, али ствари се мењају од када сам добила прилику да јавно причам о догађајима у Рачку у медијима. Била сам у прилици и да причам за неке медије из иностранства и искористила сам је да се истина о Рачку сазна и сада она излази на видело и у целом свету", истиче Маринковић.

Додаје да се већ у неким земљама попут Данске, Финске и Холандије и у парламентима износи истина о Рачку.

Како је навела сведочила је и пред Хашким трибуналом о случају Рачак. 

"Отишла сам као сведок одбране, јер се догађај у Рачку стављао на терет као део хашке оптужнице против бившег председника СРЈ Слободана Милошевића. Међутим, после мог сведочења и доказа које сам доставила суду у Хагу, тужилац је одустао од те тачке оптужнице, тако да нико није оптужен и осуђен за Рачак", каже Маринковић. 

Према њеним речима, све чињенице о случају Рачак са комплетном документацијом скупљене су у књизи "Истина о Рачку". 

"Докази су на нашој страни и истина о Рачку никада не може да избледи. Као сведок и непосредни учесник причам исто већ 24 године и нико ме никада није демантовао до сада. И одговорно тврдим свих ових година, масакра над цивилима није било у Рачку", истакла је она.

Ове године навршава се 24 године од почетка сукоба у селу Рачак, који су почели у ноћи између 14. и 15. јануара. Те 1999. године сукобиле су се снаге безбедности СРЈ са припадницима тзв. Ослободилачке војске Косова.

Српска страна инсистира на томе да су тврдње Приштине о "масакру над цивилима" у Рачку чиста лаж и да је реч о сукобу са припадницима тзв. ОВК , док је Приштина тада тврдила, а и данас тврди, да је реч о "масакру недужних цивила".

Тадашња верификациона мисија ОЕБС-а, на челу са Вилијамом Вокером, за догађаје у Рачку оптужила је српске снаге безбедности, а тај догађај био је пресудан за доношење одлуке о бомбардовању СР Југославије.

Позната финска форензичарка Хелена Ранте, чији тим је истраживао случај Рачак, касније је изјављивала да је Вокер вршио притисак на њу приликом писања извештаја и да мисли да је очекивао да подржи његову интерпретацију.

Вокер је 2017. године у Рачку добио споменик.

Случај Рачак био је део оптужница против неколико високих званичника Савезне Републике Југославије, на челу са тадашњим председником Слободаном Милошевићем, али је тужилац одустао од тог дела оптужнице.