Кркобабић: Од фебруара нови програм за сеоске куће
БЕОГРАД: Министар за бригу о селу Милан Кркобабић најавио је да ће од фебруара кренути нови програм за сеоске куће, додајући да ће, док год буде младих људи заинтересованих за тај програм, држава издвајати средства.
Како је рекао за Танјуг, следеће недеље ће изаћи са предлогом пред Владу Србије за нови програм који ће почети од фебруара, а очекује да ове године буде око 5.000 захтева.
Током прошле године, како је навео, за 1,2 милијарде динара из буџета купљено је у оквиру програма насељавања младих у села 980 сеоских кућа.
Кркобабић каже да је до сада укупно кроз тај програм купљено 1.631 кућа за 5.000 људи, од чега 2.250 деце и то у 119 локалних самоуправа.
Наглашава да није довољно да млади имају само кућу и окућницу како би и остали да живе на селу и наводи да млади људи углавном не одлазе из оних средина где могу да договарају и одлучују о свим питањима везаним за њихов живот.
У том смислу најављује да ће се трудити да у овој години се направи и нова територијална организација, нови концепт руралног и урбаног заснованог на европском моделу.
Ово је пионирски посао, отворили смо огромна питања, казао је Кркобабић и апеловао на посланике у Скупштини да подрже "Национални програм за препород села Србије".
Каже и да за сада средства која су опредељена из буџета су довољна да се настави са радом.
Биће и ребаланс буџета и надам се да ћемо имати и додатна средства, каже министар за бригу о селу.
Говорећи о социјално гарантованим пензијама, Кркобабић каже да оне немају никакве везе са уобичајеном пензијом и не иду из фонда.
То је специјални вид социјалне помоћи намењен онима који имају више од 65 година, а неће моћи никада да оду у пензију јер не испуњавају услове. Највише таквих су жене са села, које немају ништа на своје име, а све на њима почива. Време је да им вратимо достојанство, навео је Кркобабић.
Према његовим речима, износ те социјалне гарантоване пензије не би требало да буде мањи од 100 евра и прецизира да су услови за њу да не постоји пензија, нема имовине на своје име и нема других прихода.
Додаје да таквих у Србији има нешто више од 200.000 за које би годишње требало издвајати 240 милиона евра.