Коктел ФК Војводина у знаку традиционалне најаве европског пута у Новој години
НОВИ САД: У склад новогодишњег расположења, протканог збиром жеља за Нову годину, уклопио се и традиционални новогодишњи коктел Фудбалског клуба Војводина у амбијенту позоришног клуба Трема у згради Српског народног позоришта у Новом Саду.
Фудбалери, чланови стручног штаба и Управног одбора клуба, заједно са пословним партнерима и представницима навијачких група, још једним погледом преко рамена сагледали су резултате у минулој години.
Свако са сопственим жељама, али са јединственим циљем, означили су приоритете у години која следи, са такмичарским резултатима у основи сваког спортског размишљања. Упоредо са резултатима, међутим, иду и организационе и финансијске рачунице, без којих мира у кући не може да буде, а тиме ни жељених резултата, упркос мотивима и декларативног заклињања на верност клубу и његовој традицији.
-Спорт одавно није само резултат на терену – рекао је председник ФК Војводина Драгољуб Збиљић, поздрављајући представнике свих клубова породице у пола белом, пола у црвеном. - То су и друштвене поруке и једна од таквих порука јесте и ова данас. Сви смо овде, то је та наша порука „ми смо једно, то је наша снага“. Желео бих да захвалим свима који су допринели да у овом кратком периоду потпуно консолидујемо ФК Војводина. За минулих неколико месеци ми смо потпуно правно и финансијски стабилни. Спортски очекујемо много. Момци, гледамо у вас, из срца верујем и знам да ћемо успети да изгурамо сезону, да обезбедимо Европу, а након тога идемо јако високо.
Српски селектор Драган Стојковић позвао је под националну заставу и фудбалере Војводине Мирка Топића и Вељка Симића. Реч је о селекцији састављеној од играча нашег суперлигашког такмичења, који ће ускоро на турнеју преко Атлантика. Позиву селектора prеthodila је и награда ФС Војводине Топићу, као најбољем играчу у Покрајини у години на измаку.
-Искрено, изненађен сам пријатно и наградом и позивом у репрезентацију – прокоментарисао је селекторов позив Мирко Топић. –Нити сам се надао, нити сам рачунао са наградом, па ми је утолико и дража. А што се позива у репрезентацију тиче, указана ми је велика част и привилегија да учествујем у репрезентовању своје земље, било где и било када. Даћу све од себе како бих оправдао селекторово поверење.
У идентичном формату на Стојковићев позив је одговорио и Вељко Симић, један од носилаца игре новосадског састава, од чијег расположења на терену у знатној мери зависи и ниво игре Војводине.
-Селекторов позив је довољан разлог задовољству – расположен је Симић. – Доживео сам га као вид сатисфакције за рад у минулом периоду, колико за све нас који смо позвани, толико и за клубове из којих долазимо. То значи да смо на добром путу, да смо урадили нешто добро у том првом делу сезоне и да људи то препознају. На мени је да на селекторов позив одговорим пуним капацитетом, а колико ће то да буде довољно за позитивну оцену на селектору је да процени.
Својим играчима на селекторовом позиву честитао је тренер Војводине Милан Раставац. Упркос чињеници да је на Новогодишњем коктелу непрестано одговарао на позиве из свих углова Треме, радо се одазвао нашем позиву да прокоментарише селекторово поверење.
-Сваки позив у националну селекцију јесте својеврсна потврда квалитетног рада – цени Раставац.
– Тако смо у клубу схватили и овај позив нашим играчима, драго нам је да су Симић и Топић део националне селекције и верујемо да ће их бити још више у будућности.
Увек расположен да одговори на свако питање новинара, без обзира на повод разговору и на природу атмосфере у којој је разговарано, Милан Раставац није пропустио прилику да читаоцима Дневника пожели здравље и срећу у Новој 2023. години.
Подела клупских календара подсетила је на године новогодишњих окупљања и на прилике да у непосредним контактима са свима којима Војводина значи и који Војводини значе сагледају непролазне вредности традиције клуба шампионске прошлости.
Војводина остаје, једна једина, некоме као прва љубав, као што и песма навијачка каже, другима као могућност идентификовања са вредностима богате клупске традиције, а већини као начин за спортски престиж и репрезентовање града у коме је Војводина рођена, у коме је одрастала и у коме је дорасла свим изазовима који су је пратили и који је прате, на спортском терену и око њега.
Све друго је пролазно и сви други су у пролазу, Војводина остаје и опстаје, у пола белом, пола у црвеном, на крилима стихова бесмртнога Мирослава Мике Антића: „Сви смо једно, то је наша снага...“
L.Bakmaz