Зоран Панчић: Уз мало среће до медаље у Паризу
У сезони иза нас можда се више очекивало од сениорских репрезентативних посада, док су млађе категорије бациле потребну искру у 2022. годину када је реч о српском веслању, јер су успеле да обезбеде места на победничком постољу на европским, светским и балканским првенствима.
Осврћући се на учинак наших најбољих такмичара на Европском првенству у Минхену, где смо имали петорицу представника у три дисциплине, констатација је да нам је медаља измакла. До финала су стигли дубл скул Александар Беђик – Александар Филиповић, који је био четврти, док је двојац Мартин Мачковић – Милош Васић заузео шесто место. На шампионату света у Чешкој, имали смо шесторо учесника у четири дисциплине. Поново су се наши нашли на незахвалној четвртој позицији.
Двојац Мачковић–Васић није имао среће против добро познатих ривала и остао је без постоља. Иако су изостала одличја на два највећа првенства, суботичко–београдска комбинација Мачковић–Васић, петопласирана са Олимпијских игара у Токију 2021, освојила је две бронзане медаље на међународној сцени. Најпре на Светском купу у Београду, а потом и у Луцерну.
У разговору за „Дневник” чувени веслач Зоран Панчић, сребрни са Олимпијских игара у Москви 1980. и бронзани из Лос Анђелеса 1984. године у дубл скулу, осврнуо се на стање у српском веслању.
– Ми смо мали спорт, имамо десетак клубова у земљи, две-три екипе, које ће отићи на следеће Олимпијске игре у Париз 2024. године. Тако је било и у Токију, где за длаку нисмо узели медаљу, јер су Мачковић и Васић били пети. Поред тога што су њих двојица јако добри, надамо се да ћемо имати и спортске среће, јер је и она некад потребна, па да у Граду светлости узмемо и одличје у веслању – осврнуо се Панчић на највећи спортски догађај на свету.
Он је оптимистичан када је реч о такмичењима у будућности. Следи предолимпијска година, а онда и 2024. и смотра у главном граду Француске. На prеthodnim ОИ у Јапану, Мачковић и Васић су изборили финале за Србију први пут после 17 година.
Јуниори су у 2022. години донели српском веслању најсјајније медаље. Немања Lulеyija и Михајло Дедић, београдски двојац, постали су светски и европски прваци, док је четверац обезбедио бронзу. На Балканијади је освојено рекордних 11 одличја, од којих су четири узели чланови Данубиуса 1885, Вук Мудринић једно, а Марко Марић два злата, док је Немања Кесић вицешампион. Суботичанин Сергеј Чипак из ВК Палић је двоструки првак.
– Тако се креће, с мањих такмичења, локалних, првенстава Војводине, државних, па Балканијада, а наш подмладак био је и на европском и светском шампионату, где су освојене титуле. Српско веслање има чему да се нада – јасан је Зоран Панчић.
– Поред њих двојице, добар је и дубл скул Беђик – Филиповић, који је био четврти на европском. Мислим да с овим посадама може доста да се уради. То су веслачи са изузетним искуством, дуго веслају и може да се направи добар резултат. Зашто да се не надамо медаљи, јер, како кажу, „ко не сања о медаљи, неће је ни освојити” – упитао се Панчић.
Прокоментарисао је наш саговорник и клупско веслање.
– Оно је увек ту, на неком средњем нивоу. Сваки клуб има по неколико добрих веслача, драго ми је да је међу њима и новосадски Данубиус. Биће и ту добрих резултата – истакао је Зоран Панчић.
К. Бугарски