Вишекруна: Продановић о мени уместо о својим грешкама
У свом другом писму редакцији „Дневника”, генерални секретар РСВ Рајко Продановић подсетио је на нето добит свог prеthodnika Слободана Вишекруне по окончању мандата (шест + шест месечних плата), као и на основу путних трошкова у време трајања мандата на релацији Бачка Паланка – Нови Сад, а да је све време становао у Новом Саду. Нето укупна добит је око три милиона динара.
Одговор Слободана Вишекруне доносимо уз редакцијску обраду, без мењања његове суштине.
„Уместо да захвали новинарима Дневника што су му омогућили да брани неодбрањиво поводом суспензије малих лига, генерални секретар РСВ Рајко Продановић се бави мојим ликом и делом. Уместо да одговори на питања о лошим оценама државних органа о изборима у РСВ, његовом избору или о случају 80 плус голова, он поново о мени.
„Дневнику и њему захваљујем што ми тако дају прилику да укажем на начин рада у РСВ, с обзиром на то да таква прилика нигде друго не постоји. Он мени није захвалио што сам по повратку из иностранства подржао његов ангажман у РК Војводина и иницирао оснивање рукометног клуба у Гајдобри, који му је послужио и за ангажман и за кандидовање. Он не разуме да се генерални секретар бира из реда спортских радника са одговарајућим квалификацијама и искуством а не из реда социјалног програма ’Прва шанса’. Није овде ни место ни простор да му сад објашњавам шта у ствари ради генерални секретар. Међутим, требало би да зна да мора много да ради, а не да се бави prеthodnikom.
„У новом тексту, ком сам опет тема ја а не рукомет, каже да ми у име свих сребрених као захваљује што сам им ја омогућио освојање медаље, иако то нигде није писало. Значи не разликује ни шта је освајање а шта организација и стварање услова за то. Што је апсурд јер сад треба да се бави баш стварањем услова и организацијом. Такође, нема право да говори у туђе име још никад то није урадио када су многи у рукомету ту медаљу описивали као домаћинску. Ми смо се против таквих борили и медаљу славили а он и други ћутали.
„У 2022. години је лицемерно говорити о животу за рукомет, а увек се играло за плату (и сад ради за плату) а држава ће за то плаћати до краја живота. То могу да кажу играчи и рукометни радници аматерских лига, баш они који су жртве рада РСВ. Моралисање му је тако још проблематичније. Да је у мојим примањима било ишта незаконито давно би било свима познато. Али, то је једна страна, а друга је питање: како је у моје време било за све програме, активности, примања итд, (још сам им оставио милионе на рачуну), а код њега нема? Зато што се тада у РСВ више доносило него односило.”
