Историјски максимум сунцокрета и у хектарима и у тонама

На њивама се још могу видети ове пољопривредне културе или жетвени остаци. Ретке су оранице где је земља као „тепсија” припремљена за нову економску годину у пољопривреди.

За разлику од соје и кукуруза, жетва сунцокрета је завршена а подаци колико смо добили уљарице се још сабираја. мада је познато да ћемо сунцокрета имати највише у односу на друге усеве.

Иако подаци „Жита Србије” кажу да је под сунцокретом посејано као и лане 245.000 хектра, директорка Пословне заједнице „Индустијско биље” Олга Чуровић истакла је за „Дневник” да је сунцокрета посејано више него прошле сетве, али да се не зна још тачно колико.

Процене иду, навела је Чуровић, од 260.000 па и до 280.000 хектара.

Уколико заиста имамо толико посејаног сунцокретом, то је онда нови историјски максимум, јер се из године у годину површине под сунцокретом увећавају. Разлог зашто се више сеје су све чешће суше и високе дневне температуре које ова уљарица може боље да поднесе од других култура, али и цена са којом су ранијих година ратари били задовољни.

- Сунцокрета ћемо имати бар 700.000 тона. јер је уљарица боље у односу на друге културе поднела суву и топлу климу - рекла је директорка Ћуровић и скренула пажњу на то да се мора бити обазрив приликом изношења података о количинима са којима ће наша земља располагати ове економске године због тржишта, домаћег и страног.

Кукуруза просечно 3,5 тона

Кукуруза смо овог пролећа посејали на приближно милион хектара (950.000 хектара) и киша није наудила зрну.

Др Горан Бекавац са Националног инситута за ратарство и повртарство у Новом Саду напомиње да је зрно суво и може да се жање, али вероватно ратари нису још стигли да обаве жетву.

- Род је скинут са 70 до 80 одсто парцела па се у наредном периоду очекује да жетва буде завршена - навео је др Бекавац и казао да су приноси шаролики и зависе од количине падавина.

- Има подручја где је принос и десет тона по хектару јер је кише било у право време, током вегетације, али има ораница где рода није било уопште - истакао је др Бекавац и проценио да, имајући у виду какав је род на њивама, национални принос кукуруза ове јесени буде само око 3,5 тона по хектару.

У Пословној заједници „Индустријско биље” не знају још ни податке о томе колико ће бити тежак овогодишњи род соје јер жетва није завршена.

- Приноси иду до тоне и знатно ниже од тоне. Тек наредне седмице се очекује да имамо податке о томе колико ћемо имати соје и на колико је хектара тачно посејана - истакла је директорка „Индустријско биље” Олга Чуровић.

Иако су паори род соје почели да убирају још током септембра, а поједини соју радили још и раније, дакле крајем августа, временске прилике - прво суша, а онда обилне падавине допринеле су томе да зрно соје, иако сазрело, не може да се пожање због велике влаге.

По речима др Војина Ђукића са Националног института за ратарство и повртарство у Новом Саду, процењује се да соја није скинута са још 30 до 40 одсто површина од укупно појесаних око 240.000 хектара.

- Зрно соје је сазрело, али је влажно. Има њива где је влажност зрна и 19 процената, а уљарица се жање када је зрно суво 14 и 15 процената. Зато ратари покушавају да препаратима убрзају сушење зрна, јер се влажна соја не може чувати на дужи рок, брзо се квари - казао је др Ђукић за „Дневник”.

Како је навео, година је била лоша за све пољопривредне кулутре па и за соју, која воли падавине за време сазревања, а то јој је недостајало због суве и топле климе.

- Са површина где је соја скинута приноси варирају и разликују се по подручјима - навео је др Ђукић. - Има парцела где је род од 500 до 700 килограма по хектару, а на неким њивама се креће од тоне до 1,2 тоне по хектару .

З. Делић