Међугодишња инфлација у септембру 14%, раст цена хране и енергената
БЕОГРАД: У Србији је инфлација у септембру износила 14 одсто у односу на исти прошлогодишњи месец, објавила је Народна банка Србије и навела да је динамику кретања инфлације и у септембру определио раст цена хране и енергената.
Према подацима Републичког завода за статистику, инфлација је у септембру на месечном нивоу износила 1,5 одсто, док је у односу на септембар 2021. године износила 14,0 одсто, што је у складу са очекивањима НБС, наведено је на сајту централне банке.
Како је наведено, међугодишњу динамику кретања инфлације и у септембру определио је раст цена хране и енергената, које и даље доприносе кретању укупне инфлације са око 70 одсто.
Међугодишња базна инфлација, на коју мере монетарне политике могу да утичу у већој мери, и даље је знатно нижа од укупне и у септембру је износила 8,6 одсто, кажу у НБС.
Раст цена хране и безалкохолних пића у септембру у односу на август износио је 2,4 одсто.
У оквиру тога, месечни раст цена прерађене хране износио је 2,2 одсто, док је у условима и даље високих светских цена хране, раста цена улазних трошкова у производњи и транспорту хране, као и негативних ефеката суше и на домаћем тржишту, и у већем делу Европе, њихов међугодишњи раст износио 20,8 одсто.
Цене непрерађене хране у септембру су забележиле месечни раст од 2,7 одсто, док су у односу на исти месец prеthodnе године биле више за 19,6 одсто.
Код цена енергије у септембру су смањене цене нафтних деривата за 0,9 одсто, док су, с друге стране, корекција цена електричне енергије и наставак раста цена чврстих горива утицали на то да раст цена на нивоу целе групе у септембру износи 2,6 одсто.
Под утицајем и даље снажних трошковних притисака и високе увозне инфлације, у септембру је настављен и раст цена у оквиру базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета).
Ипак, базна инфлација у Србији наставља да се креће на знатно нижем нивоу и у односу на укупну инфлацију и у односу на базну инфлацију у појединим земљама средње и југоисточне Европе, наводе из НБС.
Нижем нивоу базне инфлације наставља да доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима, као и средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора која се крећу у границама циља.
Према августовској пројекцији Извршног одбора, у наредним месецима се може очекивати постепено успоравање међугодишње инфлације, те би крајем године требало да она буде нижа од тренутне, наводи се у саопштењу.
Наставак опадајуће путање инфлације очекује се и у наредној години.
У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у prеthodnom периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста.
У кратком року смиривању инфлаторних притисака допринеће и донете економске мере владе којима је ограничен раст цена хране и енергената на домаћем тржишту, наводе из НБС.