Фискални: Пореском реформом до мање сиромаштва
БЕОГРАД: Постоје могућности и потреба да се повећају буџетска издвајања за социјалну заштиту за око 10 процената како би се проширио њихов обухват и износи, наводи се у Предлогу мера социјалне и поредске политике за смањивање неједнакости Фискалног савета.
Фискални савет наводи у документу да та буџетска издвајања треба повећати са три на око 3,3 процента БДП-а, како би се проширио обухват и повећали износи накнада социјалних програма циљаних на угрожене слојеве становништва.
Фискални савет наводи да су "скорашња унапређења државне администрације и увођење система социјалних карата омогућила веродостојну проверу имовине и доходака потенцијалних примаоца".
Оцењује се да то чини програме таргетиране социјалне помоћи кредибилнијим и ефикаснијим.
Отуда је оправдано да се у буџету за наредну годину издвоје додатна средства од 14 милијарди динара за програм дечијег додатка, што ће омогућити приметно повећање броја примаоца и износа накнада - чиме би се сиромаштво деце осетно смањило, са нивоа који је тренутно знатно виши од просека на ниво који би био нижи од стопе сиромаштва опште популације, наводи Фискални савет.
Наводи се да би релаксирање имовинских услова за стицање новчане социјалне помоћи, повећање дозвољеног земљишног поседа са хектар на 10 хектара, омогућило бољу покривеност најугроженијих домаћинстава.
Апострофирају да би то поправило положај пре свега старачких домаћинстава у руралним срединама.
Као додатну подршку пољопривредним домаћинствима, која су и иначе натпросечно материјално угрожена, требало би размотрити укидање обавезе за плаћање ПИО доприноса, сматра Фискални савет.
Став Фискалног савета је да је неопходна приходно неутрална реформа пореза на доходак грађана како би се смањила неједнакост на тржишту рада и подржао инклузивнији привредни раст.
Две деценије стар Закон о порезу на доходак грађана више није у стању да адекватно излази у сусрет потребама друштва и потребна је реформа која би повећала прогресивност пореског система и боље заштитила угрожене грађане са ниским зарадама и издржаваним члановима породице, став је Фискалног савета.
Они предлажу удвостручавање износа неопорезивог цензуса на 40.000 динара, те увођење неопорезивог цензуса за сваког издржаваног члана од 20.000 динара, као и паралелно ограничено повећање пореске стопе са 10 на 15 процената.
Истичу да је повећање неопходно како не би дошло до урушавања конкуретности домаће привреде и домаће радне снаге.
Фискални савет поручује да се не смеју заборавити реформе сектора образовања и владавине права које кључно одређују стопу неједнакости и кохерентност друштва у дугом року.
Домет социјалне и пореске политике на смањење неједнакости тржишног дохотка је ограничен, тако да је немогуће имати кохерентно друштво са прихватљиво ниском стопом неједнакости – уколико је превелика иницијална неједнакост тржишног дохотка који се ствара у домаћој привреди, оцена је Фискалног савета.
Они поручују да су од кључне важности за Србију реформе образовног сектора како би будући радници имали квалитетна и конкурентна знања.
Наглашавају значај реформи које омогућавају владавину права и равноправне тржишне услове за све привредне актере.
У недостатку ових реформи, неједнакост тржишног дохотка ће у Србији остати непримерено висока, што ће поткопати напоре за смањење неједнакости и достизање инклузивнијег и кохерентнијег друштва, навео је Фискални савет.
