Највише пара после пуњења корпе остане Новосађанима
Сваког месеца свако домаћинство има сталне трошкове, а сваки одлазак у продавницу, куповина основних намирница, подмиривање трошкова за енергенте, комуналне услуге... последњих неколико месеци значи одвајање више новца.
Трка између примања и трошкова непрестано се води и, иако ни зараде ни трошкови нису исти у целој земљи, извесно је да брже расту износи на страни расхода него прихода.
Статистички подаци о примањима запослених у Србији говоре да се она знатно разликују, односно плате запослених у неким делатностима вишеструко су веће од просечне републичке плате, а у неким другим делатностима су далеко мање од тог просека. Просечна зарада је износ до којег се долази на основу свих исплаћених зарада у току једног месеца, израчунава се на основу износа обрачунатих зарада и броја запослених, а на основу података Републичког завода за статистику, у јуну је просечна плата у Србији била 74.302 динара.
Слично је и кад су у питању трошкови једног домаћинства, који се мере износима просечне и минималне потрошачке корпе, односно расходи за исте трошкове нису исти у целој земљи. Према подацима Министарства трговине, туризма и телекомуникација, а на основу података РЗС, у јуну је просечна потрошачка корпа у Србији била вредна 85.769 динара, а за минималну је било потребно 44.346 динара.
Од 15 градова за које РЗС објављује упоредне податке о заради и трошковима, у јуну су највише новца зарадили запослени у Београду, а они су морали да издвоје и највише новца за покривање трошкова минималне потрошачке корпе. Просечну зараду у главном граду, која је била 95.745 динара и трошкове минималне потрошачке корпе од 50.877 динара раздвајало је 44.868 динара, односно с просечном београдском платом могли су се подмирити трошкови две минималне потрошачке корпе на републичком нивоу. Запосленима у Лесковцу је за подмиривање трошкова минималне потрошачке корпе у јуну било потребно 39.671 динар, те је, након подмиривања тих трошкова, од просечне зараде, која је била 57.899 динара, за остале трошкове на располагању било 18.228 динара.
Упоредни подаци РЗС о примањима и расходима у Војводини укључују Нови Сад, Панчево, Суботицу, Зрењанин и Сремску Митровицу. У овим градовима једино су запослени у Новом Саду зарадили више од републичког просека зарада, они у Панчеву изнад војвођанског просека, али су у свим трошкови домаћинства мерени износима минималне потрошачке корпе били виши од износа те корпе на републичком нивоу. Највише могућности имали су запослени у Новом Саду, који су у јуну, с просечном зарадом били у прилици да напуне готово две минималне потрошачке корпе. Наиме, минимална потрошачка корпа била је 47.419 динара, а просечна зарада 87.451динар, те је разлика 40.032 динара. Најмање новца након подмиривања трошкова минималне потрошачке корпе и зараде имали су становници Зрењанина - 21.098 динара. Наиме, просечна зарада била је 67.790 динара, а минимална корпа 46.692 динара.
С просечном јунском зарадом од 73.011 динара и подмиривања трошкова минималне потрошачке корпе од 46.592 динара, становницима Панчева у јуну је преостало 26.419 динара. Запосленима у Суботици, који су у просеку зарадили 69.009 динара, за покривање трошкова минималне потрошачке корпе било је потребно 46.028 динара, тако да им је на располагању остало 22.981 динар. У Сремској Митровици су запослени у јуну зарадили 66.728 динара, минимална потрошачка корпа била је 44.969 динара, те им је од месечних примања остало 21.759 динара.
Трошкови просечне потрошачке корпе највиши су у Београду и Новом Саду, а више новца за подмиривање трошкова те корпе у јуну су имали становници Новог Сада. Чак ни веома висока просечна плата није била довољна да се она затвори, а за то је недостајало 8.492 динара јер је просечна потрошачка корпа била тешка 95.943 динара. У Београду су трошкови те корпе били 89.022 динара, те је од просечне јунске зараде преостало 6.727 динара.
Д. Млађеновић