НБС: Повећана референтна каматна стопа на 3,5 одсто

Извршни одбор НБС је, како се наводи у саопштењу, проценио да је у условима настављених трошковних притисака, као и раста увозне инфлације, потребно наставити са пооштравањем домаћих монетарних услова.



Доношењем овакве одлуке НБС ће допринети да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и да се до краја периода пројекције врати у границе дозвољеног одступања од циља, наводе из НБС.



Додају да се на овај начин утиче и на ограничавање секундарних ефеката раста цена хране и енергената на остале цене преко инфлационих очекивања.



НБС од октобра прошле године, постепено, али континуирано пооштрава монетарне услове на домаћем тржишту.



Поред повећања основних каматних стопа, пооштрава услове динарске ликвидности а ценовној стабилности у средњем року доприноси и одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, кроз ограничавање ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене.



У саопштењу се наводи да је приликом доношења одлуке, Извршни одбор имао у виду да су геополитичка дешавања и ескалација конфликта у Украјини утицали на кретање светских цена енергената и примарних производа у првој половини ове године на највишим нивоима, што је за последицу имало даљи раст глобалне инфлације.



Због тога су многе централне банке, укључујући и најутицајније као што су Систем федералних резерви и Европска централна банка протеклих месеци брже од очекиваног заоштравале своје монетарне политике.



Водеће централне банке у свету последњих недеља шаљу јасне сигнале за одлучну борбу против инфлације уз најаву даљег пооштравања својих монетарних политика.



Наведени фактори могу узроковати да изгледи глобалног привредног раста буду неповољнији, утичући притом и на повећање волатилности на међународном финансијском тржишту и усмеравање глобалних токова капитала од земаља у развоју ка развијенијим економијама, наводе из НБС.



Истичу да, иако су због појачаних рецесионих притисака на глобалном нивоу, светске цене нафте и других примарних производа забележиле пад у prеthodna два месеца, оне се и даље налазе на знатно вишем нивоу него пре годину дана, при чему су цене природног гаса и електричне енергије на европском тржишту у августу забележиле чак нове рекордне нивое.



Указују да уз знатан раст цена енергената на светском тржишту и релативно висока увозна инфлација, уз ефекте суше на домаћем тржишту и у већем делу Европе, који се одражавају на даљи раст цена хране, за последицу има наставак раста инфлације у Србији.



Тако је међугодишња инфлација у Србији у јулу износила 12,8 одсто од чега је око 70 одсто доприноса и даље последица раста цена хране и енергената.



Раст увозне инфлације одразио се и на раст базне инфлације која је у јулу износила 7,5 одсто међугодишње, при чему је важно истаћи да је базна инфлација и даље знатно нижа од укупне инфлације, али и од базне инфлације у земљама региона са истим режимом монетарне политике, наводи НБС.



Нижем нивоу базне инфлације наставља да доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима, као и усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која се крећу у границама циља.



Према августовској пројекцији Извршног одбора, међугодишња инфлација ће током текућег тромесечја највероватније достићи врхунац, а затим ће имати опадајућу путању.



У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у prеthodnom периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста.



У кратком року смиривању инфлаторних притисака допринеће и донете економске мере Владе Србије којима је ограничен раст цена хране и енергената на домаћем тржишту.



Из НБС наводе да је упркос смањењу екстерне тражње у условима заоштрених геополитичких тензија, у првој половини ове године задржана релативно висока стопа раста бруто домаћег производа у Србији, од 4,1 одсто међугодишње.



У условима јачања рецесионих притисака у зони евра, очекује се успоравање привредног раста Србије у остатку ове и почетком наредне године, тако да се пројектује да ће, у основном сценарију, раст у овој и наредној години бити у распону 3,5-4,5 одсто, али уз ризике који су израженији него иначе и асиметрични наниже.