Суђење за ратне злочине у "Олуји" почиње 14. октобра

Потврђеном оптужницом обухваћема су четворица припадника хрватског ратног ваздухопловства Владимир Микац (67) из Птуја, Зденко Радуљ (69) из Осијека, Жељко Јеленић (69) из Пуле и Данијел Боровић (64) из Вараждина за злочине у акцији "Олуја" договореној на састанку војног и политичког руководства Хрватске на Брионима 31. јула 1995. године.



На терет им се ставља да су извршили кривично дело ратни злочини против цивилног становништва у саизвршилаштву.



Циљ ове акције био је, према оптужници, да се српско цивилно становништво принуди да трајно напусти територију на којој је до тада живело у Хрватској, с тим да им се оставе два путна правца за излазак.



Оптужени су након тога, наводи се у оптужници, спровели брионску одлуку и наредили авионске нападе на цивилно становништво, што је за последицу имало смртно страдање и рањавање висе цивила српске националности и панично бежање цивила према Србији, уз учвршћивање њихове одлуке да напусте територију на којој су до тада живели и више се не враћају, што је довело и до промене етничког састава Хрватске.



Према оптужници, сада покојни генерал бојник Јосип Чулетић, је у својству руководиоца Центра оперативног руковођења издао наређење оптуженом Микцу команданту 92. Зракопловне базе Пула, и Зденку Радуљу команданту 91. Зракопловне базе “Плесо”, Загреб, за авинонске нападе по циљевима на земљи, што укључује и цивилно становништво које је бежећи од напада хрватске војске и полиције већ напустило своје домове у Хрватској и прешло у дубину територије суседне међународно признате државе Босне и Херцеговине.



Становништво се, кретало према препорукама хрватских власти, путевима који су им од њих били сугерисани као сигурни и отворени за одлазак, у колонама у којима није било војних формација, оклопних војних возила, тенкова или тешког наоружања Војске РСК.



Микац је, поступајући по добијеном наређењу , наредио Јеленићу авионски напад на избегличку колону која се кретала у рејону у којем није било никаквих оружаних сукоба, путем Босански Петровац-Кључ, извлачећи се из Хрватске, са територије РСК, са простора Далмације и Like.



Радуљ, такође поступајући по добијеном наређењу, издао је наређење оптуженом Боровићу за авионски напад на избегличку колону која се кретала у рејону у којем такође није било никаквих оружаних сукоба, путем Босански Новци-Приједор извалчећи се из Хрватске са територије РСК, са простора Кордуна и Баније.



Потом је Јеленић , поступајући по добијеном наређењу, наредио NN пилоту да користећи авион “Миг 21” (који је prеthodno пребазирао из Пуле на аеродром у Сплиту) изврши напад по избегличкој колони која се кретала путем Босански Петровац-Кључ, што је овај учинио 7. августа 1995. године у поподневним часовима.



Он је на подручју Општине Босански Петровац, у БиХ, најпре прелетео избегличку колону (која је до тада превалила више од 60 километара од границе са Хрватском) , а потом окренуо авион и у повратку, иако је видео да се не ради о легитимном војном циљу, дејствовао ракетним ударима ракетама С-24 (намењеним за уништавање непријатељске живе силе) по избегличкој колони, запрежних, путничких, теретних возила и трактора, којом приликом је убијено 10 цивила.



У том нападу је више људи рањено, од којих је до сада идентификовано 15 људи, а критичном приликом је више возила у колони уништено.



Боровић је, поступајући по добијеном наређењу , наредио двојици NN пилота да користећи два авиона "Миг 21” (са аеродрома Плесо) изврше напад по избегличкој колони која се кретала путе Босански Нови-Приједор, што су и учинили дана 8. августа 1995. године у поподневним часовима у месту Сводна, Општина Босански Нови.



Они су дејствовали из авионских топова и ракетним ударима ракетама С-24 по избегличкј колони, запрежних, путничких, теретних возила и трактора, као и по цивилним објектима у близини пута, којом приликом су убијена 3 цивила.



У овим нападима, за сада је идентификовано: 13 убијених особа од којих је четворо деце, као и 24 рањених особа.



Тужилаштво је истакло важност овог предмета И предложило да се оптужнима суди у одсуству, иако нису доступни правосудним органима Србије, јер, како је образложило у оптужници протек времена даје довољно разлога за сумњу да ће Хрватска или Босна И Херцеговина покренути кривичне поступке против одговорних за кривично дело.