Покрет за очување упозорава на исцрпљеност земљишта, приноси све мањи, а харана лошија

Статистика показује да је, глобално, чак 52 одсто пољопривредног земљишта већ деградирано. Количина биомасе у земљишту опала је за отприлике 80 одсто у последњих 50 година, а да би неко земљиште било погодно за пољопривреду, оно мора да има најмање од три до шест одсто органског садржаја. Међутим, у многим деловима света, тог садржаја је знатно испод један одсто, што је алармантно. 

Како би указали на овај еколошки проблем, ISSA фондација је формирала глобални покрет Спасимо земљиште, с циљем да се окупе људи широм света, како би се заузели за здравље земљишта и подржали лидере свих нација у утврђивању националне политике и акције за повећање органског садржаја у обрадивом земљишту. Покрет Спасимо земљиште представља тежњу да се подигне свест људи и усади осећај укључености, тако да се људска активност усмери ка одговорном понашању.

- У Србији се у новембру прошле године овој глобалној кампањи посветио један број волонтера, који увиђају колико је ситуација алармантна – каже за “Дневник” Тијана Зубић, један од волонтера. - На глобалном нивоу се организација зове “Свесна планета – спасимо земљиште”. Схватили смо да људи нису свесни битности тог проблама, а еколшки он мора да се решава најхитније, да не бисмо имали катастрофалне последице. Чињеница је да до скоро није било препознато колико је земљиште угрожено. Тек након 2015, када су ту годину Уједињене нације прогласиле годином земљишта, покрећу се велике кампање које указују колико је важно повећати органски садржај у земљишту. 

Како нам објашњава Милисава Петковић, једна од волонтерки, ова ситуација са земљиштем није тако очигледна као са загађењем ваздуха и воде, а чак и на великим међународним еколошким скуповима зељиште је ретко било тема о којој се говорило. 

Главни критеријум који говори о квалитету земљишта јесте органиски садржај, односно, да би земљиште било здраво и плодно, тај садржај мора да буде минимално 3-6 одсто.Тим органским садржајем се хране микроорганизми, који онда помажу биљкама да извлаче нутријенте из тла, што директо утиче на приносе и хранљивост, односно на квалитет приноса. А тиме и на квалитет хране која се производи.

- Земљиште је највећи капитал на планети и најкомплекснији, а о њему се мало зна. Видимо да рапидно опада квалитет посебно пољопривредног земљишта, што има три врсте последица – опадају приноси, опада квалитет хране која се узгаја, а смањен је и капацитет задржавања воде у земљишту, што доводи до суша и поплава. Ту је и опадање биодиверзитета и изумирање врста које живе у земљишту. Обнова органског садржаја у земљишту утиче и на климатске факторе, јер земљиште је, после океана, највећи упијач угљен–диоксида из атмосфере, чак већи него шуме. А када је тло деградирано, то није добро, јер испушта угљен-диоксида и то утиче на климатске промене - каже Милисава Петковић.   

Волонтери покрета “Свесна планета – спасимо земљиште”. разговарали су са стручњацима Института за ратарство и повртарство у Новом Саду и добили повтрду да се земљиште недовољно штити, да је недовољан проценат шума и зеленила, да се обрадиво земљиште дуго користи без употребе органског ђубрива и да се и даље често спаљују биљни остаци на њивама, чиме се земљишту уствари ускраћује оно чиме се храни. 

- Наша улога је да повежемо све актере који могу нешто учинити, односно да кроз активизам и повезивање научне заједнице и уз подршку медија предочимо јавности ову проблематику, потписали смо меморандум о разумевању са Министарством пољопривреде, које нас подржава, разговарали смо о земљишту у емисији “Змање имање” и план је да кроз сарадњу са научним иституцијама и уз подршку познатих личности, указујемо на овај проблем. Били смо активни и на Егзит фестивалу и многи су одлично реаговали на нашу кампању. Крајњи циљ је да се 3,5 милијарде људи широм планете окупе око ове идеје, јер то представља 60 одсто бирачког тела, које може подстаћи своје политичке представнике у доношењу одлука како спасити земљиште од деградације. Уједињене нације су спровеле истраживање и истичу да ће до 2050. године преко 90 одсто обрадивог земљишта бити испод границе искористивости, што је изузетно озбиљно, будући да је земљиште врло тешко обновљив ресурс - наглашава Тијана Зубић.

Александра Брзак