Колонија белих рода богатија за ново потомство

Наводе да су 2017. године у својеврсној колонији пронашли осам гнезда рода, а бројност је расла све до 2021. када је избројано чак 33 пара.



Последњи национални попис белих рода спроведен је 2014. и 2015. године када је у Србији пребројано око 1.350 гнезда, од чега их је у Војводини било око 1.100.



Тада се у Новом Саду гнездило свега три пара белих рода, а последњих година њихова популација у највећем војвођанском граду повећана је за више од 10 пута, наводи се у саопштењу Друштва за заштиту и проучавање птица.



Крајем лета из Новог Сада пут Африке кренуће најмање 150 белих рода.



Од како је пре осам година први пар белих рода свио гнездо на незавршеној згради уз аутопут на новосадској Клиси, ове грациозне селице не престају да изненађују стручњаке за птице.



„Нови Сад се вековима развијао на мочварним пољима која су исушена и затрпана. Та некада богата станишта неповратно су нестала, а са њима и колоније птица мочварица. Међутим, некима од њих, попут рода и галебова, сада погодују комуналне депоније на којима проналазе нове изворе хране, као што су тоне отпадне хране из домаћинстава. Беле роде су се прилагодиле новонасталим условима и отпад који ми људи производимо окренуле у своју корист", објашњава Милан Ружић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.



У близини колиније су копови шљунка и песка на којима проналазе храну.



Иако висина на којој изузетним умећем роде праве велика и стабилна гнезда у овом случају има своје предности, има и мане јер су често изложене олујним ветровима.



Управо тако су најмање три гнезда страдала овог пролећа, наводе из Друштва за заштиту и проучавање птица.



Беле роде се гнезде у централној и јужној Европи, Малој Азији, Блиском Истоку, делу централне Азије и делу северне Африке. Зиму проводе у подсахарској Африци и Индији.



Насељавају се углавном у близини људских насеља или у самим насељима.



Гнезда праве на крововима и зградама, стубовима за пренос електричне енергије и сличним објектима, ређе на дрвећу.



Храну траже углавном на ливадама, пашњацима, степама, мочварама и ораницама, у последње време све чешће на депонијама. Исхрану чине инсекти, водоземци, гмизавци, рибе, мали сисари и птице које лове на земљи и у води.