Шансоњерска Барбара Прави: Плакаћу као киша у Београду

Шира музичка публика у Србији упознала ју је прошле године, када је представљала Француску на такмичењу за Песму Евровизије са песмом "Воила" и освојила завидно друго место.



Био је то најбољи пласман Француске на Евровизији у последњих 20 година.



На церемонији Виктоар де ла Музик проглашена је откровењем 2022. године.



Прави каже да у Београд долази са великим очекивањима.



"Надам се да ћу направити спектакл у којем ће публика уживати" поручије Прави.



Барбара Прави је симбол младости и франкофоније.



Њено право име је Барбара Пјевић и често истиче своје српско порекло, но у њој има јеврејске, алжирске, пољске и персијске крви.



Песму "Деда" посветила је управо свом деди, Србину који је желео будућност без граната и ровова и као младић избегао у Париз.



Песма носи речи љубави које никада није смогла снаге да упути тој важној фигури у свом животу, тако блиској и уједно тако далекој.



Његов утопистички поглед на свет често је био извор неспоразума између њих двоје, а истовремено је допринео њиховој посебној везаности.



"У Београд стижем са својим дедом због којег сам одабрала своје уметничко име Прави. Сматрам да управо та српска реч истиче моју аутентичност. Веома сам поносна што ћу певати пред својим дедом у Београду јер је то град у којем је он живео до своје 22 године. Вероватно ћу плакати као киша" казала је Прави.



Како каже свако до уметника мора да сачува ту невиност и свежину из детињства јер је то велики ресурс за уметничко стварање.



"Свако од нас мора да слуша своје срце. Уметници нарочито...Некада се осећам као дете, а некада као старица од 90 година. Све то може да се нађе у мојим песмама" каже Прави.



Захтевна ситуација у Европи, према њеним речима, не утиче претерано на њено стваралаштво, али истовремено нико од уметника не може да окрене главу од рата.



"Своје концерте видим као месту на којем су људи срећни. Желим да им својом музиком напуним срца људи који су дошли да ме чује у виде" казала је Прави.



Барбара Прави је ангажована на пољу борбе за права жена и једна је од 39 извођачица песме која је постала химна Покрета за ослобођење жена - Дéбоут лес femmes (Жене, устајте).



Реч је о адаптацији на француски једне немачке песме које су 1933. компоновале затворенице једног немачког логора.



Многе њене песме говоре о женским дилемама, падовима, немогућности да се изборе против насиља или стереотипа.



Она наглашава да има пуно узора у богатој историји шансоне као што су Жак Брел или Шарл Азнавур.



"Обожавам њихове текстове, али данас имамо изузетно богату женску шансоњерску сцену. Веома сам поносна што сам део те сцене..." казала је прави.