Грађевинском материјалу назидана поскупљења од 30 одсто

Иако је грађевински материјал сада знатно скупљи него прошле године и нико не може да каже да ли ће нових поскупљења бити, за сада продаја углавном иде добро и, како кажу  на стовариштима, робе има довољно и ничега не мањка. Указују да купаца има, али да их је ипак мање него раније, као и да је приметан пад продаје одређене робе у односу на исти месец прошле године. Такође, истичу и да је видљиво да купци, пре него што обаве куповину, обилазе стоваришта грађевинског материјала, упоређују цене и купују тамо где је најповољније и да зато сваки трговац ове робе мора и те како да прати цену конкуренције како не би дошло до пада промета. Трговци грађевинског материјала кажу да на повећање цене робе потребне за градњу утиче низ факотра - више цене сировина за израду тих производа, трошкова превоза, а могуће и проценат очекиване инфлације.

 - Посла има, продаја иде и не разликује се знатно у односу на prеthodnih неколико година - кажу на једном од новосадских стоваришта грађевинског материјала. - У понуди имамо широку палету производа и у асортиману нема никаквих промена, али има кад је реч о цени јер су више. Већ на крају прошле године почео је раст цена, а поскупљења су се наставила и у првом кварталу ове године. Иначе, нивелација цена грађевинског материјала углавном се обавља на почетку године, односно пред грађевинску сезону, и тада се формирају цене за ту годину. Ове године све је другачије - поскупљења су почела већ у фебруару и сваког наредног месеца цене су ишле навише, за око шест-седам процената. Није све исто поскупљивало, али се може рећи да је, у просеку, сада све скупље него прошле грађевиснке сезоне од око 25 па до 30 одсто.

На овом стоваришту кажу да је најмање поскупео цемент - око 50 динара по yaku, односно шест евра по тони, а да су знатно поскупели метални производи, као и производи од нафте, а да велики утицај на повећање цене у малопродаји имају трошкови транспорта.

- Метални производи су поскупели између 40 и 45 одсто. Међутим, последњих 15 дана приметан је пад промета ових производа у целој Србији и нико на стовариштима не зна тачно како ће се све одвијати у другој половини године, када се обављају припреме за наредну годину. Сличан проценат поскупљења је и код свих производа од нафте - битуменске изолације, стиропора и стиродура. Трошкови транспорта много утичу на крајњу цену робе, пре свега оне која се увози, а цена превоза је у појединим случајевима чак и дупло већа него прошле године. То се, практично, односи на све производе који стижу из земаља Европске уније - гипс програм, прашкасти метријали, лепкови за термоизиолацију, фасадни малтери, материјали за фасаде... - кажу на том стоваришту.

Поскупљења неће заобићи ни материјале за опремање ентеријера. Наиме, на светском тржишту су у последњих шест месеци ови производи поскупели чак три пута и у односу на прошлу годину скупљи су и до 35 одсто. За сада се то још није прелило на цене у нашој земљи, али је неминовно да ће се то ускоро десити. Као и код грађавинског метаријала, цена материјала за опремање ентеријера: завесе, гарнишне, тапете, мебл штофови и текстилна опрема, раније се мењала на почетку године, поскупљења су у Европи на годишњем нивоу била до три одсто и најављивала су се шест месеци унапред. Сада се нове, више цене најављују сваких тридесет дана.

Д. Млађеновић