Атлетска екипа Основне школе Душан Радовић најбоља у Србији

Освојили су све што се освојити може у екипној конкуренцији, од општинског и међуопштинског, окружног и међуокружног, све до нивоа државног школског првенства. Утисак о квалитетној атлетској екипи деце основношколског узраста употпунили су и на школској Олимпијади у Зрењанину. Годинама су млади атлетичари  понос школе коју похађа око 1.700 ђака с друге стране канала, којој гравитирају насеља Клиса, Слана бара и Видовданско насеље.

– Деца у овом делу Новог Сада живе у кућама, стално су активни, мање су у затвореном простору, више су на улици или дођу на стадион да трче, играју се – с поносом је разговор за Дневник прихватила директорица школе „Душан Радовић“ Славољупка Михајловић. – Мислим да је то један од разлога што су нам деца тако успешна. Иначе, школа доста даје на физичко васпитање. То је један из круга приоритета у наставном плану, мада има и родитеља који траже да се укине час физичког, што је ван сваке памети. Како се каже „у здравом телу, здрав дух“, поготово колективни спортови, који код деце развијају заједништво, потребу да се ослањају једни на друге, да се заједнички изборе за постизање циља. Самим тим они уче да прихватају заједнички и успех, али и неуспех, што је јако битно у развоју деце.

Довољан број наставника физичког васпитања успешно одговара на захтеве обима програма и фонда часова. Наставници су посвећени, како наша саговорница сведочи и никога посебно не издваја. Као њихов заједнички именилац у раду истиче спремност да у деци развијају љубав према спорту, усмеравајући их према спортским клубовима у граду, зависно од интересовања, али и предодређености за спортске дисциплине. Највише деце укључено је у рад Атлетског клуба Борац.

– Готово сви чланови Борца су ученици школе „Душан Радовић“–  каже председница Борца Данијела Шпирић. – Све наше акције, од постанка клуба, усмерене су ка школи, где смо наишли на разумевање и пуну подршку. Добра комуникација и синхронизација у раду  у основи је наше сарадње, како би њихови ученици, а наши такмичари, успели да одговоре на обавезе наставног програма с једне и на изазове тренинга у клубу и такмичења, с друге стране.  

– Имамо одличну сарадњу са Данијелом из Борца – наставља директорка. –  Данијела дошла пре десетак година и пита да ли можемо да организујемо крос? И она је била ученица наше школе. Сећам се када је на неком такмикчењу освојила прво место и добила нове патике. Прво је код мене дошла да се похвали. Била је одлична у сваком погледу и ја сам јој веровала, колико јој и данас верујем. Рекла сам нека сви ђаци учествују па шта буде, нека буде. Тако да је то сад већ постала традиција да сваке године у мају, када Борац организује крос, часови су скраћени, а сви учесници су позвани да учествују у кросу, нема нико да изостане. И, ето, резултати су ту... Најбољи смо у Србији, Дневник пише о резултатима наше деце, телевизија снима... Достигли смо врх што се такмичења тиче, али је важније да имамо и капацитет да на врху и останемо.

На основу разговора са ученицима и са њиховим родитељима, који чине неизбежан декор на трибинама у време мајских такмичења, уследио је и закључак да атлетски шампиони постижу одличне резултате и у другим наставним предметима. Није редак случај да учествују и на такмичењима из математике, биологије, историје, природних или друштвених наука, свеједно.

Л. Бакмаз