Дрецун: Неприхватљиви нови предлози о ЗСО, спровести договор

Дрецун је, коментаришући изјаву известиоца Европског парламента за Косово Виоле фон Крамон да Приштина има предлог за примену споразума о ЗСО и да неће одустати од својих позиција, рекао да она(фон Крамон) није позвана да говори о томе јер није учесник процеса дијалога између Београда и Приштине нити има основ по којем може да се, како каже, ''петља'' у то.



Фон Крамон води ''рекла-казала'' политику и бави се непровереним гласинама. Место где треба да се разговара о томе је Брисел, када се састану делегације Београда и Приштине, рекао је Дрецун за Танјуг.



Нагласио је да нико не може да нуди нове предлоге о ЗСО већ да треба до краја спровести оно што је, како каже, приштинска страна прихватила као своју обавезу са првим Бриселским споразумом за шта, додаје, нема политичке воље у Приштини.



Сада смо у фази када би требало усвојити статут ЗСО и формирати заједницу. Очгледно је да Приштина то не жели, а не знам зашто би се у све то петљала Фон Крамонова са најавама неких могућих предлога, навео је Дрецун.



Подсетио је да је премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти најпре предлагао ЗСО без извршних надлежности, а да је након тога негирао постојање Бриселског споразума наводећи да Приштина неће реализовати ЗСО јер је то противно тзв.уставу Косова.



Тиме је јасно поништио Бриселски споразум. Неће да разговара о ЗСО и жели да преусмери дијалог у правцу тзв.међусобног признања што за Београд није прихватљиво, казао је Дрецун.



Коментаришући говор председника Александра Вучића, после полагања заклетве, да ће КиМ бити кључно политичко питање за Србију и да ће и Западу бити важнија тема, те да морамо да тражимо компромисно решење за то питање, Дрецун је казао да Београд нуди компромис и разговор о томе како ће изгледати будућност КиМ, али да се не примећује спремност за компромис на приштинској страни.



Знамо шта Албанци желе, али они никако неће да схвате шта ми желимо и где су наше црвене линије, а то је да ни по коју цену нећемо признати самопроглашену државу Косово, али смо спремни да трагамо за решењем будуће позиције Косова као саставног дела Србије, рекао је Дрецун.



Међутим, како каже, простор за компромис се тренутно максимално затвара јер Курти, охрабрен ставовима великих западних држава, инсистира само на међусобном признању.



Али ми нудимо компромис, да разговарамо како ће изгледати будућност КиМ. То ће у наредном периоду бити најактуелније уз константан притисак на Србију да се дође до тзв.међусобног признања. Са тим ћемо бити суочени, то је рекао и председник Вучић, али је рекао и да ћемо бранити наш суверенитет и територијалну целовоитост, рекао је Дрецун и додао је јасна порука да решење за КиМ треба тражити у оквиру територијалне целовитости Србије, а не изван тога.



Истиче да покушај да се наметне наводна независност Косова коју би признала Србија, није решавање проблема и сматра да би прихватање независности генерисало нови проблем у будућности и вероватно нове сукобе.



Навео је да су принципи међународног права потпуно урушени због рата у Украјини, али да је српска страна упозоравала да ће косметски случај бити преседан на који ће се многи у свету позивати, тамо где постоје сепаратистички покрети.



Међутим, запад нас је уверавао и покушавао да наметне тезу да је то јединствен случај и да не може да се пореди са другима. Видимо да је руски председник Владимир Путин рекао да може да се пореди, односно да ако је Запад могао да прекрши међународно јавно право на нагрубљи начин и то као стална чланица СБ УН, мислећи на САД, зашто оспоравају право другима да се позивају на тај преседан, рекао је Дрецун.



Додао је да је, иако запад покушава да покаже да је самопроглашено Косово јединствен случај, свима у свету јасно да није тако.



Они то не могу да ураде. Могли би кад би нас натерали да признамо Косово и да им отворимо врата за чланство у УН. онда би рекли: видите да није исто. овде ништа није решено насилно већ су се договорили, казао је Дрецун.



Како каже, заборавља се терортистичка ОВК и насиље које је спроводила, као и нелегитимна агресија НАТО 1999. године, брутално етничко чишћење које је спроведено.



Све је постигнуто насиљем, али то је политика запада, имају такве ставове, али ми ћемо се борити против тога, навео је Дрецун.