Цуцић: У Србији скоро 6.000 избеглица из Украјине

Цуцић је заједно са шефом Делегације ЕУ у Србији Емануелом Жиофреом, амбасадором Финске Кимом Ладевиртом, амбасадором Пољске Рафаелом Перлом, замеником амбасадора Француске Фатихом Аксалом и замеником амбасадора Украјине Марком Мартињуком обишао избеглице из Украјине смештене у Центру за азил у Врању.



Цуцић је рекао да је 41 избеглица из Украјине смештена у Центру у Врању, а још 9 или 10 у Обреновцу, као и да је највећи број људи у приватном смештају.



"Србија је спремна да, на начин на који је то радила од 2015, са понуђених 6.000 смештајних капацитета прими много више избеглица, ако на то буде замољена и то ћемо, као и до сада, урадити у сарадњи са ЕУ", рекао је Цуцић.



Он је нагласио да Србија даје све од себе, нема чега да се стиди, ни квалитета оног што нуди, ни броја оних које је спремна да прими.



"Србија је прва земља ван ЕУ, ако не и једина, која се придружила директиви ЕУ што се тиче заштите права избеглица, а на жалост то су у овом тренутку наша браћа Украјинци. Хвала ЕУ, без чије помоћи не би било могуће да направимо хумане услове, да деца иду у школу, имају здравствену и сваку другу заштиту", поручио је Цуцић.



Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре рекао је да Србија има много сопственог искуства са избеглицама из рата на простору бивше Југославије из деведесетих, као и са мигрантском кризом од пре неколико година.



"Сарађујемо врло блиско са Комесаријатом за избеглице у Србији коме смо помогли да Србија успостави сјајан, веома хуман систем за збрињавање избеглица и решавање њихових проблема. ЕУ ће наставити да ради са Србијом, већ смо у прошлости дали 120 милиона евра и спремни смо да дамо још додатни 57 милиона евра у те сврхе", поручио је Жиофре.



Он је изразио задовољство што се избеглице из Украјине у Врању дочекане са добродошлицом од локалног становништва.



"С једне стране држава Србија обезбедила је инфраструктуру и систем за пружање помоћи и збрињавање избеглица, али са друге стране, обичан народ је пригрлио избеглице, учинио да се осећају добродошлим и пружио им неопходну помоћ. Избеглицама је омогућено, као и у ЕУ, да имају приступ образовању, здравственом систему и тржишту посла", истакао је Жиофре.



Заменик амбасадора Украјине у Србији Марко Мартињук захвалио је Србији и грађанима Врања на гостопримству избеглицама из његове земље.



Он је истакао да су жене из Украјине спремне да помогну и волонтирају у Врању.



Тоња из Севередоњецка једна је од ретких избеглица из Украјине које говоре српски. Она је пре десетак година једно време радила у Лесковцу.



"Овде сам мање од недељу дана. Са сином сам од седам година. Он данас полази у српску школу. Он не зна српски, али полако учимо. Људи су добри и пријатни и хоће да помогну. Са људима из Центра посебно сам задовољна", истакла је Тоња.



Каже да је у телефонском контакту са људима из свог града и да је ситуација тамо очајна.



"Много људи је отишло из државе. Скоро нико није остао у мом граду. Град је потпуно срушен, скоро да нема зграде која није погођена", прича Тоња.